Izvor: Politika, 12.Jun.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nespremna za sajber napade
Informaciona bezbednost na lošem nivou, kako stvari stoje do kraja godine bićemo jedina država u Evropi bez tima za brzu reakciju na kibernetičke pretnje
O nacionalnoj bezbednosti Srbije uzaludno je govoriti bez postojanja informacione bezbednosti. U većini zemalja ona je odavno postala sastavni deo vojne, političke i ekonomske sigurnosti. Uprkos toj činjenici i činjenici da se naši životi, hteli mi to ili ne, sve više odvijaju na globalnoj mreži, Srbija i dalje nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strategiju informacione bezbednosti. Ovim rečima Zoran Živković, predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije (DIBS), zapravo opisuje u kakvoj se opasnosti nalazi naše informaciono društvo.
– Većina država je promenila svoju filozofiju, pa sada sa istom pažnjom vode računa kako o ekonomskoj, vojnoj, diplomatskoj tako i o stanju informacione sigurnosti. Moramo da shvatimo da je internet svetski fenomen i da su na toj mreži, bar po kriterijumu ranjivosti, svi jednaki. Postoje zemlje koje su manje ili više atraktivne za napad, ali su sve ugrožene – objašnjava Živković važnost ugradnje ovog segmenta u nacionalnu bezbednost.
Još jedan od razlog koji Srbiju svrstava u zemlje sa povećanim rizikom jeste nedostatak nacionalnog tima za monitoring i brzu reakciju na kibernetičke pretnje – takozvani CERT (Computer Emergency Response Team). Važnost tog stručnog tima je u tome što upozorava i štiti građane, vlade i korporacije od rizika na globalnoj mreži. SAD, primera radi, imaju centre u svakoj državi, a postojanje bar jednog CERT-a obaveza je i svake zemlje koja je deo Evropske unije. Njihovi timovi su u neprekidnoj saradnji sa bazom čija je adresa u Briselu.
– Osim nas, bez ovog tima u Evropi su samo još četiri zemlje: Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Crna Gora. Velike su šanse da do kraja godine budemo i jedina zemlja koja neće imati svoj CERT – upozorava Živković.
Na konferenciji u Beogradu, čiji je jedan od organizatora bio DIBS, prikazani su i podaci koji govore da je u toku mesec dana zabeleženo preko 1.700 pristupa sajtu predsednika Srbije koje se mogu označiti kao napad, oko 3.800 pokušaja skeniranja sistema u vlasništvu naše vlade i između 1.400 i 4.500 pokušaja napada na sajt vojske. U ovim slučajevima, kaže naš sagovornik, najveća šteta je narušavanje imidža vlasnika sajta i negativna poruka o bezbednosti same institucije čiji je sajt „srušen”. Ipak, navedeni podaci svakako govore da je neophodno sačiniti strategiju informacione bezbednosti.
– Sajber ili, kako ih radije nazivam, kiber kriminalci, odlaze tamo gde su ljudi i gde mogu brzo da dođu do novca ili nekih drugih vrednosti. Ova vrsta kriminala se brzo povećava zahvaljujući naglom rastu prodaje pametnih telefona, tablet računara i ostalih mobilnih računarskih uređaja. Kakav će oblik i vrsta napada biti teško je predvideti, ali je cilj ovih kriminalaca tajno kontrolisanje naših uređaja kako bi ukrali podatke o platnim karticama, razvojnih planova, najvrednijih političkih i vojnih tajni ili identitet – objašnjava Živković.
On ukazuje na još neke opasnosti koje je donelo informaciono društvo i njegova savremena tehnologija – novi oblik špijuniranja. Tako, tvrdi Živković, kada se govori o prisluškivanju, većina građana misli na klasično, tajno slušanje telefonskih razgovora, ali informaciono društvo donosi još nešto:
– Zbog mobilnosti i komfora koji nude mobilni uređaji, poput pametnih telefona i tablet računara, granica između privatne i službene upotrebe uređaja je zamagljena. To stvara potpuno nove bezbednosne izazove – pojašnjava predsednik DIBS-a.
U situacijama u kojima, na primer, telefon bez znanja vlasnika šalje skupe poruke teško je dokazati u sudskom procesu da je neko drugi preuzeo kontrolu nad tim aparatom. A takvu situaciju dodatno otežava, kaže Živković, zastarela zakonska regulativa i nedovoljno znanje pravosudnog sistema o novim oblicima kiber kriminala, nedostatak specijalizovanih sudija, tužilaca i advokata.
Prema podacima kojima raspolaže naš sagovornik u SAD, samo je tokom jednog tromesečja 2012. godine prodato sto miliona pametnih telefona, a društvena mreža „Fejsbuk“ danas ima više od milijardu korisnika. Svi oni su, upozorava Živković – potencijalne žrtve kiber kriminala.
Višnja Aranđelović
objavljeno: 12.06.2013.
