Izvor: Politika, 13.Maj.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne zna šta ima
Republička Direkcija za imovinu, koja je jedina vlasna da pribavlja i otuđuje državnu imovinu, nema konačan i tačan spisak imovine koja pripada državi, gradovima i opštinama
Putevi, mostovi, pruge, šume i reke, izvori lekovite vode, rudnici, njive i pašnjaci, zgrade, stanovi i poslovni prostori, spomenici, umetnička dela, trgovi, parkovi,bolnice, škole i fakulteti, automobili, novac i hartije od vrednosti – sve to država Srbija ima. Ali ne zna se koliko – tačno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Čak ni republička Direkcija za imovinu, koja je jedina vlasna da pribavlja i otuđuje državnu imovinu, nema konačan i tačan spisak imovine koja pripada državi, gradovima i opštinama.
– Direkcija za imovinu Republike Srbije postoji 18 godina. Nepostojanje evidencije o državnoj imovini nešto je što je očigledno svesno rađeno, jer ne možeš znati da si bez nečega ostao ako ne znaš ni da si to imao. Ova vlada je čvrsto rešena da se sva imovina Srbije popiše i da se njome domaćinski raspolaže – kaže Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu, koji je na ovoj funkciji godinu i po dana.
Softver za popis biće gotov u junu, a do kraja godine podaci će biti pristupačni svim korisnicima državne imovine. Zakonom o javnoj svojini biće predviđene sankcije za one koji prikrivaju državnu imovinu, odnosno koriste je a neće da je prijave, bilo da se ona nalazi u zemlji, bilo u inostranstvu.
Krajnji rok za prijavu je 6. oktobar 2016. godine. Onaj ko do tada ne prijavi da koristi imovinu države može biti kažnjen novčanom kaznom u prekršajnom postupku. Pretpostavka je da ima još mnogo društvenih i državnih stanova koji nikada nisu otkupljeni i koji se ne vode ni u jednoj evidenciji. Mnogo je i objekata koje koriste gradovi i opštine, a ne zna se tačno šta i koliko.
– Popis državne imovine je Sizifov posao. Zato mora postojati obaveza građana i nadležnih u organima lokalne samouprave da prijave državnu imovinu koju koriste i da budu odgovorni za istinitost podataka koje će dati direkciji o toj imovini. U isto vreme, dok se državna svojina, za koju ne znamo, koristi u privatne svrhe, mnogi državni organi plaćaju stanarinu privatnim zakupodavcima – kaže Vorkapić.
Postoje i poslovni prostori i stanovi koji su evidentirani u državnoj svojini, ali ne služe državi jer su zapušteni i zvrje prazni, tako da samo stvaraju troškove za državni budžet kome su sredstva preko potrebna.
Malo je poznato da se od Direkcije za imovinu mora tražiti saglasnost za iznajmljivanje prostorija u objektima koji su državna imovina. Na primer, ako neko hoće da otvori prodavnicu u bolnici ili pekaru u školi, ili da iznajmi fiskulturnu salu, mora najpre da dobije saglasnost od direkcije.
– Nijedna država, pa ni Srbija, ne treba da ima imovinu koja ne služi funkcionisanju države. Državnu imovinu treba staviti u funkciju ostvarivanja profita, a ne ljubomorno je čuvati, bez svrhe, tako da ona propada. Zato je neophodno popisati svu imovinu, da ne bi bilo zloupotreba – kaže Vorkapić.
Navodi primer ustupanja zemljišta i stare zgrade u Užicu za potrebe izgradnje Privrednog i Prekršajnog suda. Zgradu namenjenu novom Prekršajnom sudu u Raški država je dobila u postupku stečaja. Omladinski sportski kamp u Karatašu kod Kladova, koji je bio u opasnosti da pređe u ruke privatnika, nedavno je ustupljen Ministarstvu omladine i sporta.
– Državnom imovinom većinom raspolažu lokalne samouprave. Oni su korisnici imovine u javnoj svojini i biće takođe obavezni da je prijave u sveukupnu evidenciju. Softver za popis imovine radi Direkcija za e-upravu. U planu je da bude završen do juna, ali će biti potrebno tri do četiri meseca da se softver razradi i da do kraja godine bude u funkciji, tako da bude pristupačan svim korisnicima državne imovine i građanima, a potencijalni investitori će moći da vide šta sve država nudi, kako bi aktivirala imovinu koju ne koristi – kaže Vorkapić.
U državnu imovinu spadaju i sva prirodna bogatstva i poljoprivredno zemljište koji nisu u privatnom vlasništvu, putevi, pruge, mostovi, tuneli, javni parkovi, nacionalni parkovi, kulturni spomenici i umetnička dela. Direkcija ima zadatak samo da evidentira ova bogatstva, ali nije merodavna da određuje njihovu vrednost.
Ipak, kada su u pitanju prirodne lepote Srbije, Vorkapić ističe da naše banje nisu dovoljno iskorišćene i da se zato mora ubrzati proces privatizacije banja. Zbog toga je u planu da država sklapa ugovore o zajedničkom ulaganju, kako bi se banje uredile i postale još lepše pomoću svežeg kapitala.
– Neke zemlje u okruženju znatno bolje su iskoristile svoje banje, koje funkcionišu na tržišnom principu, uz održavanje osnovne funkcije, a to su rehabilitacija i lečenje. Svež kapital, koji nedostaje srpskim banjama, treba da omogući visok nivo usluga i razvoj privrede i turizma, uz zadržavanje javne svojine nad prirodnim bogatstvima – kaže Vorkapić.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Nekretnine u vlasništvu Srbije vrede 350 miliona dinara
Nepotpuna evidencija kaže da država raspolaže imovinom vrednom 72 milijarde dinara u parcelama, građevinskom, šumskom i poljoprivrednom zemljištu.
Sve nepokretnosti koje država poseduje na svojoj teritoriji vrede ukupno 350.460.652,23 dinara i imaju površinu do 12.202 hektara, 64 ara i 85 kvadratnih metara. Na osnovu postojećih podataka, ukupan broj nekretnina je 45.160. Reč je o zgradama, stanovima i poslovnom prostoru. Tu spada i imovina javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija.
Evidenciju nepokretnosti koje Srbija ima u inostranstvu vodi Ministarstvo spoljnih poslova, a najviše nekretnina Srbija ima na teritorijama bivših jugoslovenskih republika. Hrvatska je uglavnom rasprodala imovinu Srbije, a dobar deo su hoteli i odmarališta na Jadranu, za koje Srbija može da se bori pred sudovima u Hrvatskoj i na sudu u Strazburu.
