Izvor: Blic, 15.Feb.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne izvršava presude iz Strazbura
Od 47 članica Saveta Evrope, Srbija je dospela na osmo mesto po broju predstavki građana protiv države pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. To pokazuje da naši građani imaju veliko poverenje u taj sud. Presude iz Strazbura, sa svoje strane, ukazuju da su sporost sudova i neizvršavanje presuda ključni sistemski problemi Srbije - ocenio je u intervjuu za „Blic“ dr Slavoljub Carić, pravni zastupnik Srbije pred tim međunarodnim sudom.
Građani Srbije su 3. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << marta 2004. godine stekli pravo da po pravdu idu u Strazbur, a broj tužbi stalno raste. Zasad su stigle 42 presude, država se odbranila u samo tri slučaja.
Koja je sve kršenja ljudskih prava u Srbiji do sada našao Sud u Strazburu?
- Najučestalije je kršenje prava na suđenje u razumnom roku, pa prava na slobodno izražavanje. Imamo i povrede prava na porodični život, kao i prava na mirno uživanje imovine. Za razliku od drugih zemalja, nisu utvrđeni diskriminacija, tortura ili povreda prava na život.
A šta je sa tužbama zbog nezakonitog hapšenja i optuženja u „Sablji"?
- Ne znam. Pravni zastupnici država imaju uvid samo u predstavke koje je sud uzeo u rad.
Koji su se sve organi vlasti ogrešili o građane pa je država gubila sporove?
- Bez premca su sudovi, i to svi, mahom iz Beograda jer imaju najviše predmeta. Zatim, opštinske vlasti koje, recimo, 13 godina ne izvršavaju zaključak o rušenju bespravnog objekta. Tu je Agencija za privatizaciju, kao i u jednom slučaju Republička geodetska uprava.
Kako objasniti paradoks da građani preko budžeta finansiraju sudije, takođe preko budžeta plaćaju sudijske greške po presudama iz Strazbura, a država ni ne opominje sudije jer ne znaju da sude?
- To nije u mom domenu. Iz svake presude se tačno vidi koji je organ pogrešio i ko je u tom organu odgovoran. Važnije je da država na nacionalnom nivou reši problem neizvršenja pravosnažnih presuda. Sud u Strazburu za sada ne prihvata argument da više ne postoji preduzeće koje duguje radnicima, već nalaže isplatu iz budžeta zato što radnici imaju pravosnažne presude.
Imate odličan uvid u slabe tačke pravnog poretka koje će se prelomiti preko budžeta, da li Vlada i parlament otklanjaju te slabe tačke?
- Svaku presudu dostavim svim organima, objavim je i na sajtu. Nisam svemoguć, ne učestvujem u donošenju zakona. Nemam zakonodavnu inicijativu, imam samo mogućnost ukazivanja na nužnost izmene propisa.
Jeste li ukazivali?
- Jesam.
Da li su sugestije prihvaćene?
- Ne mogu da kažem da jesu. Mnoge nisu. Predložio sam, na primer, da Ustavni sud bude ovlašćen da, čim utvrdi da je neko pravo povređeno, odmah odredi visinu novčane naknade. Odlučeno je da iznos obeštećenja utvrđuje Komisija za naknadu štete Ministarstva pravde, što samo usporava postupak.
Da li Srbija izbegava izvršenje presuda iz Strazbura?
- Naknadu plaća veoma često i pre roka, ali je svakako teže kad su potrebne izmene zakona, njegova adekvatna primena i praćenje rezultata primene. Od 39 presuda u kojima je nađena povreda konvencije, do kraja smo izvršili obaveze iz tri presude, a iz 36 nismo.
Zašto?
- Odnose se na izmene zakona, poboljšanje sudske i administrativne prakse, što podrazumeva efikasnije postupanje organa uprave i raznih ministarstava.
Na kraju ste prvog mandata, šta vas je najviše iznenadilo i zašto?
- Iznenađen sam stepenom neažurnosti sudova. U slučaju kog nam je nedavno dostavio Sud u Strazburu, jednom beogradskom sudu je 1993. godine podneta tužba u radnom sporu protiv Saobraćajne škole u Zemunu. Odbačena je odmah, posle tri godine Viši sud ukida to rešenje. Onda se pet godina vodi postupak i rasprava zaključuje 2001. godine. Pa presuda nije napisana u narednih pet godina. Potom se 2006. konstatuje da je predmet izgubljen, spis je rekonstruisan, od tad se ništa ne radi. Tužilja se 2008. godine obraća Sudu u Strazburu. Do ovoga nisu doveli loši zakoni ili nesavesne stranke u postupku. Takva neažurnost je posledica totalnog nemara i potpune neodgovornosti. Ovo nije usamljen slučaj.
Ko plaća troškove
Da li se dogodilo da iz Strazbura stigne predmet pa intervenišete i problem bude rešen bez rasprave pred sudom?
- Jeste jednom. Pred Opštinskim sudom u Kuli pet godina je vođen postupak za donošenje rešenja o troškovima postupka. Po dobijanju predstavke iz Strazbura intervenisao sam, rešenje je doneto za mesec dana. Stranka je povukla tužbu protiv Srbije jer joj je cilj bio da dobije rešenje, a ne odštetu zbog čekanja na njega.
Korist od greške advokata
Da li se država ikad izvukla zbog greške advokata koji zastupa građanina?
- Tokom pregovora o poravnanju u jednom predmetu, zastupnik sedmoro građana u četiri predmeta je u medijima objavio iznos novčanog poravnanja, pa je sud odbacio aplikaciju zbog zloupotrebe prava na predstavku. Dvoje građana bi sigurno dobili odštetu, jedan od njih 7.000 evra. Siguran sam da njihov advokat nije hteo da pomogne državi, već nije znao da o poravnanju ne sme da govori javno pre nego što ga prihvati Sud u Strazburu.
Sudije ne razlikuju stav od izjave
Kako su naši sudovi povredili slobodu govora?
- Stav Suda u Strazburu jeste da političari moraju imati veći stepen tolerancije na javnu kritiku, pa je utvrđena povreda prava na slobodno izražavanje dvojice građana iz Babušnice koje je naš sud osudio za klevetu dva lokalna političara. U dve presude kojima je jedan novinar osuđen zbog klevete naši sudovi nisu razlikovali vrednosni sud od izjave o činjenicama. Novinar je osuđen jer je, u raspravi o nacionalnim manjinama, jednog istoričara nazvao fašistom i idiotom, što je, po nalazu Suda u Strazburu, vrednosni stav koji ne podleže dokazivanju, za razliku od izjave o činjenicama.
Ima neobjašnjive neažurnosti
Da li ste naišli na korupciju u pravosuđu kao uzrok za nepresuđenje ili pogrešno presuđenje ili odugovlačenje postupka?
- Ima slučajeva u kojima je stepen neažurnosti pojedinih sudova prosto neobjašnjiv. Šta stoji iza, zaista nisam mogao da utvrđujem.
Ukupan broj predstavki
- podneto5.356
- odbačeno 2.455
- uzete u rad2.901*
* u rad idu predstavke kod kojih je velika izvesnost da je država oštetila građanina
