Izvor: Politika, 17.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na sedativima
U prvih devet meseci prošle godine samo u državnim apotekama Srbije prodato 5.371.000 kutija "bensedina". – Pedesetogodišnjaci najčešće traže lekove za umirenje
Zvanično najprodavanija i nezvanično najzloupotrebljenija plavo-bela kutija tableta koje "smiruju napetost, opuštaju mišiće i centralni nervni sistem" u Srbiji i dalje je "bensedin". Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, u prvih devet meseci prošle godine samo u državnim apotekama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije prodato je 5.371.000 kutija sedativa, a na prvom mestu traženih sedativa i dalje se nalazi "bensedin". Statistika ukazuje da svaki treći Beograđanin koji uđe u apoteku kupi ovaj sedativ!
"Bensedin" ima reputaciju leka koji "rešava sve probleme i dileme" pre svega zahvaljujući svom visokom sedativnom dejstvu, a medicinskom stručnjaci kažu da ga podjednako koriste sve starosne grupe stanovništva od sedam do 107 godina – kad god se nađu u životnoj "minus" fazi. Lekari se, međutim, s pravom uozbilje kad govore o posledicama dugotrajne upotrebe ovih pilula koje su teške "svega" dva, pet ili deset miligrama.
– Ukoliko se ova miligramaža pomnoži sa 30 pilula, koliko ih ima u jednoj kutiji ovog leka, a ta doza se uzima između tri i šest meseci, stvaraju se povoljni uslovi za razvijanje prave psihofizičke zavisnosti. "Bensedin" predstavlja samo mali korak u rešavanju psihičke napetosti, ali veliki za razvoj zavisnosti – kaže dr Marija Deletić, psihijatar i psihoterapeut.
Ona dodaje da obimne medicinske studije zapadnih evropskih zemalja govore da čak 17 odsto populacije koristi benzodijazepine ("bensedin", "valijum", "leksilijum", "demetrin", "bromazepam"...), a interne psihijatrijske statistike u našoj zemlji svedoče da 60 odsto psihijatrijskih pacijenata uz redovnu terapiju uzima i "bensedin". Kada je u pitanju takozvana normalna populacija koja pomoć stručnjaka traži u situaciji akutnih životnih kriza, iskustvo naše sagovornice svedoči da su pedesetogodišnjaci ti koji najčešće posežu za sedativima.
– Svesni da se preko noći mogu pridružiti armiji od milion nezaposlenih i da nisu konkurentni gladijatori u životnoj areni prepunoj mladih lavova, pedesetogodišnjaci su ti koji svoje strahove od mogućih otkaza sve češće rešavaju uz pomoć pilula za smirenje ili utapaju u alkoholu! S druge strane, mnoge mlade osobe koje su tek stupile na profesionalnu pozornicu svog života i dobile posao u nekoj "zvučnoj" firmi, psihički "melje" rad u izrazito takmičarskoj sredini i oni posežu za pilulama kako bi amortizovali svakodnevne stresove – objašnjava dr Marija Deletić.
Naša sagovornica ističe da većina ljudi živi u uverenju da su to "naivne pilule" koje rešavaju sve vrste problema. Međutim, manje je poznata činjenica da je blagotvorno dejstvo ovog sedativa samo svetlija strana medalje kojom su se ovenčale pilule za smirenje. Na drugoj strani medalje stoji surova medicinska istina da sve anksiolitičke supstance (u koje se ubraja i alkohol) dovode osobu u stanje zavisnosti. A problem sa anksioliticima i sa svakom zavisnošću jeste u tome što vremenom mora da se poveća količina, odnosno miligramaža ovih pilula da bi se došlo u isto ono stanje blaženstva koje nas je preplavilo kad smo prvi put uzeli ovaj sedativ.
Naravno da nije neophodno biti medicinski obrazovan, pa zaključiti da samoinicijativno povećavanje ove miligramaže ovih pilula može biti uvod u život s hemijskim štakama. Psihijatri su vrlo precizni kad govore o gramaži koja je potrebna da se razvije zavisnost – tri meseca konstantnog uzimanja najjačih doza benzodijazepama je "formula" koja garantuje nastanak psihofizičke zavisnosti. A podatak koji je verovatno nepoznat većini korisnika ovog sedativa glasi da samovoljno otpočinjanje i prekidanje "terapije" može dovesti do epileptičnih napada. Ništa manje tragično ne zvuči ni podatak da bensedin u "koktelu" s minimalnom količinom alkohola može da dovede do kome i smrtnog ishoda.
Postoji li prirodna supstanca koja uspešno imitira dejstvo "bensedina" i "bromazepama"? To je vitamin Be, odgovaraju stručnjaci, a on se nalazi u čokoladi, bananama i mladom siru. I fizička aktivnost ima "magično" dejstvo po našu mentalnu relaksaciju, jer podstiče stvaranje endorfina i enkefalina – supstanci koje su odgovorne za osećanje sreće i zadovoljstva i čiji se nivo smanjuje u vreme depresije.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 17.02.2007.]
.jpg)
