Izvor: Blic, 28.Feb.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija može rakijom da osvoji svet
Srbija ima ogroman potencijal za proizvodnju svih vrsta rakija kojima može da osvoji svet, uprkos činjenici da još ni jedno alkoholno piće nije zaštitila kao svoj brend-proizvod, ocenio je profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Ninoslav Nikičević.
"Gde god pomenete rakiju šljivovicu - svi odmah pomisle na Srbiju i srpskog domaćina koji najbolje peče rakiju, ali tog pića 'mejd in Serbija' i dalje nema u prodavnicama i fri-šopovima u inostranstvu", rekao je Nikičević >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u izjavi Tanjugu.
"To treba da iskoristimo, da se organizujemo, popišemo stabla, proizvodimo rakiju visokog kvaliteta, da državi među prioritetima bude prehrambena industrija, a morala bi i više pažnje da posveti proizvođaču, jer se oko 95 odsto rakije šljivovice proizvodi u privatnim domaćinstvima", precizirao je Nikičević. Taj stručnjak za rakiju, koji je doktorirao na šljivi "požegači" i čitav život posvetio, kako naglašava, našem ubedljivo najboljem brendu, tvrdi da bi srpski domaćin proizvodnjom rakije mogao na stranom tržištu po kvalitetu, da nadmaši čuvena jaka alkoholna pića, poput škotskog malt viskija i francuskog konjaka.Država bi, uz to, od izvoza mogla da inkasira i do 400 miliona evra godišnje.
U Srbiji, navodi profesor, ima oko 42 miliona stabala šljive.Prema procenama, svako stablo daje 10 kilograma roda, i ako se litar rakije prodaje u, naravno, lepo flaširanoj ambalaži, po ceni od sedam do 10 evra, računica "doktora za šljivu" nije nerealna. Prema mišljenju Nikičevića, izvoznu listu ne bi činila samo šljivovica, već i ostale voćne rakije, kao što su dunjevača, malinovača, kupinovača, kajsijevača, višnjevača, kao i grožđane rakije, poput vinjaka, komovice i lozovače.
Pretpostavka za to je, dodao je, visok i konstantan kvalitet rakije i stalna edukacija individualnih proizvođača, kako nam se ne bi ponovilo "čuveno" trovanje "zozovačom". Naglasivši da rakiji, kada se dobro proizvede, nema mane, Nikičević tvrdi da Srbi, ipak, iako im je to nacionalni ponos, peku i piju rakiju, u proseku, ne baš visokog kvaliteta.Razlog je, veli on, jednostavan - neće ništa da menjaju u tehnološkom smislu, već "teraju" po svome recept koji su nasledili od oca, dede, pradede... Svako ko proizvodi šljivovicu ima neki svoj "čuveni recept" za vrhunski kvalitet, a nauka ih ne interesuje, tvrdi Nikičević.
Ulazak Srbije u evropsku porodicu ne bi, prema njegovom mišljenju, smetao srpskom proizvođaču rakije. Naprotiv, bilo bi dobro, jer svako tržište brani sebe i samo kvalitetom možemo da dođemo do potrošača. Da je odnos države prema njenom veličanstvu šljivi i rakiji šljivovici maćehinski svedoči i činjenica da je još nismo zaštitili, kao ni neka druga alkoholna pića. Drugi, naravno, nisu čekali. Tako su, pored Francuza, Škota, Iraca, Italijana, Meksikanaca.., koji su odavno zaštitili svoje čuvene brendove, i Česi nedavno patentirali svoju šljivovicu. Međutim, tvrdi profesor, češka šljivovica nije prirodna voćna rakija, već njen surogat, pošto se šljivov destilat meša sa rafinisanim etanolom. "Znači, to je žestoko alkoholno piće koje po kvalitetu nikako ne može da se meri sa našom čuvenom prepečenicom". Nas, ipak, niko ne sprečava da zaštitimo našu, srpsku šljivovicu.
Profesor Nikičević podseća da smo pedestih i šezdesetih godina bili moćni alkoholni izvoznik šljivove prepečenice, a naši proizvodi mogli su da se kupe u Australiji, Kanadi, Australiji, USA, Nemačkoj... Pre toga, krajem 19. veka, Srbija je Kaliforniji i Čikagu prodala šljive i šljivovice u vrednosti sadašnjih 37,5 miliona dolara. Sada je, tvrdi Nikičević, izvoz minoran i to samo u zemlje regiona. Jedina svetla tačka Srbije jesu "Sokolova rakija", kao i "Žuta osa", koje se prodaju u nekim inostranim zemljama. Da bi se, kako je profesor rekao, "probudio" srpski domaćin da proizvodi najkvalitetnije alkoholno piće na svetu, Poljoprivredni fakultet u Zemunu je, na njegovu inicijativu i organizaciju, prošle godine organizovao jedinstven kurs obuke za proizvođače voćnih i drugih rakija u Srbiji.Završni test znanja položilo je 169 polaznika i dobilo sertifikat Poljoprivrednog fakulteta. Ovogodišnji kurs počinje 1. marta na tom fakultetu u Zemunu.
