Izvor: Blic, 20.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija može i treba da izvozi hranu
Srbija može i treba da izvozi hranu
U Zagrebu je pre dva dana potpisan sporazum o poslovnoj saradnji između hrvatske kompanije 'Crosco naftni servisi' d.o.o., člana INA grupe, i NIS 'Naftagasa'. Sporazum se odnosi na angažovanje bušnog postrojenja 'National 2', vlasništva NIS 'Naftagasa' i njegovog osoblja, na radovima bušenja i remonta u Egiptu za potrebe 'Crosca'. Potpisan je na dve godine s mogućnošću produženja, a procenjena vrednost radova za početno razdoblje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << saradnje je 14 miliona dolara, kaže za 'Blic' Tonči Staničić, ambasador Hrvatske u SCG.
Ono što je važno, ističe naš sagovornik, jeste da su se predstavnici dve kompanije složili da postoji zajednički interes za razvoj saradnje i na drugim lokacijama, što otvara mogućnost upošljavanja opreme i ljudi na duži rok. Za nekoliko nedelja trebalo bi da počnu razgovori o zaostaloj imovini srpskih preduzeća u Hrvatskoj i hrvatskih u Srbiji. Odakle će se prvo početi?
- Ugovorom o sukcesiji, koji su potvrdile sve države naslednice SFRJ, definisano je da imovina preduzeća ima tretman privatnog vlasništva i da je zaštićena od strane država naslednica prema stanju od 31. decembra 1990. godine. Ugovor nije otišao dalje od tih načelnih odredaba. Zato ima mišljenja da bi trebalo sklopiti međudržavne ugovore o sprovođenju ugovora o sukcesiji kada je reč o imovinsko-pravnim pitanjima preduzeća. U međuvremenu, o problemima treba da razgovaraju stručnjaci s obe strane za istim stolom. Koji je najveći ekonomski problem između Hrvatske i Srbije?
- Uopšteno posmatrano, to je još uvek nedovoljno iskorišćena šansa za većom robnom razmenom i obostrano većim zajedničkim investicijama. Kada je reč o konkretnom problemu, gledano sa hrvatske strane, to bi moglo biti pitanje vezano na doslednu primenu ugovora o slobodnoj trgovini, odnosno onog njegovog dela koji se odnosi na politiku akciza na duvanske proizvode. Problem za hrvatsku stranu jeste i prilično zaštićeno tržište nafte i naftnih derivata u Srbiji zbog postojanja uredbe o nafti. Ali, može se očekivati da će, kako put i jedne i druge države ka EU bude sigurniji i brži, ove i slične netržišne barijere biti otklonjene.
Koliko se privrede dve države komplementarne, a manje konkurentske?
- Činjenica da su dve države 70 godina bile deo zajedničkog privrednog i tržišnog prostora sama po sebi govori da su i danas privrede u ovoj regiji više kompatibilne nego konkurentske, i tu bi okolnost trebalo svi da iskoristimo. Uzmimo za primer samo potrebu za hranom koju Hrvatska ima u punoj turističkoj sezoni. Ništa prirodnije nije nego da Srbija višak svojih poljoprivrednih proizvoda najpre izvozi u prvu susednu državu, gde će ti proizvodi najbrže i po najnižim transportnim troškovima stići, te tako biti konkurentni. Ono što bi trebalo iskoristiti jeste da se na temelju kompatibilnosti dve privrede stvaraju kroz zajednička ulaganja jaki privredni igrači, i to ne samo za lokalna i regionalna već i za šira, takozvana treća tržišta. Ipak, bez obzira na interes, saradnja nije onakva kakva bi mogla da bude i više je jednostrana. Zašto nema srpskih investicija u Hrvatskoj?
- U Hrvatskoj se proces privatizacije dogodio početkom devedesetih, a u Srbiji je to krenulo 2001. godine, kada se i jedan broj hrvatskih kompanija hrabro uključio u takmičenje sa svetski poznatim firmama. Ne bismo mogli reći da su na samom početku, pa ni danas, naše firme uvek i svuda dočekane raširenih ruku. Odgovor na to zašto nema srpskih preduzeća kao investitora u Republici Hrvatskoj treba tražiti upravo kod njih. Smatramo da pravnih, tržišnih i drugih prepreka koje bi srpskog investitora dovele u neravnopravan položaj s bilo kojim drugim - nema. Iako nema srpskih investitora, ima srpskih firmi koje su sa svojim proizvodima i uslugama sve prisutnije na tržištu. Neke od njih otvorile su predstavništva ili čak firme-ćerke koje su registrovale u Hrvatskoj.
Danijela Nišavić
