Izvor: BKTV News, 24.Nov.2013, 17:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija je postala zemlja za predah
U Bogovađa, kraj Lajkovca, živi više Eritrejaca, Sirijaca i Avganistanaca nego Srba. Broj azilanata koji pristižu u ovo mesto dramatično se povećava, kapaciteti Centra za azil odavno su premašeni, a ovi ljudi smeštaj su potražili u šumama i praznim kućama.
Iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozoravaju da se situacija pretvara u humanitarnu katastrofu, pa su Vladi Srbije ove nedelje uputili apel za hitno rešavanje problema.
Muke sve većeg broja imigranata već >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << pokušava da otkloni Komesarijat za izbeglice. Njegovi centri u Bogovađi i Banji Koviljači odavno su postali tesni za sve koji, na svom putu iz Azije i Afrike ka zapadnoj Evropi, zastanu u Srbiji.
- Po hitnom postupku tražimo ovih dana smeštaj za ljude koji spavaju u šumi i to će biti rešenje za ovu zimu – kaže Vladimir Cucić, komesar za izbeglice. – Imamo velikih problema najviše zbog otpora pojedinih lokalnih sredina. Dogovorili smo da deo azilanata smestimo u kasarnu u Maloj Vrbici, postojala su i sredstva stranih donatora da taj prostor bude prilagođen. Lokalno stanovništvo je, međutim, blokiralo put i nije dozvolilo prijem objekta. Kasarna je ostala prazna, azilanti pod vedrim nebom, a donacije neiskorišćene.
Ljudi u Bogovađi, dodao je on, imaju razumevanja, nema incidenata, ali je broj azilanata prevazišao mogućnosti te sredine. Cucić je objasnio da je u petak završen javni poziv za iznajmljivanje privatnih kuća na teritoriji Lajkovca, čime bi trebalo da bude rešen problem dela tražilaca azila.
Konačište bi trebalo da dobiju već do kraja meseca. Ali i to je samo „gašenje požara“. Problemu se ne vidi kraj. Broj onih koji u Srbiju stižu iz ugroženih područja i traže zaštitu države iz godine u godinu umnožava se.
- Kada smo 2008. godine preuzeli centar u Banji Koviljači, tamo je boravilo 26 ljudi, a ove godine azil je već tražilo njih 2.300 – objašnjava Cucić.
U Bogovađi trenutno boravi oko 160 osoba u Centru za azil i još oko 250 luta šumama ili spava u napuštenim vikendicama. I oni koji žive pod vedrim nebom svakog dana dobijaju ručak. Smeštaj u Centru, hranu i lečenje plaća Srbija, jer je to njihovo pravo, a naša zakonska obaveza.
- Oko 85 odsto tih ljudi boravi legalno. Tražili su azil i dobili „papire“ MUP-a. Imaju puno pravo da budu tu i ne smemo dozvoliti da lutaju šumama – napomenuo je komesar.
A zašto ovi imigranti stižu poslednjih godina u Srbiju baš u tako velikom broju postoji nekoliko objašnjenja. Put ih nanese u našu državu zbog idealne pozicije Srbije na ruti od istoka ka zapadu. Na pola puta zastanu, odmore se, oporave, izleče ako su bolesni, pronađu krijumčarske kanale do Evropske unije i jednog dana jednostavno nestanu. Do sada je najčešći pravac kojim su dolazili bio iz Grčke, preko Makedonije, a sada imaju novi kanal. Iz Grčke idu u Albaniju, pa preko Skadarskog jezera u Crnu Goru, a zatim stignu do Srbije.
Kada tako izmoreni dođu do Srbije, potrebno im je i po nekoliko meseci da „pohvataju konce“ i krenu dalje. Upravo sporost procedure dobijanja vize ili odbijanja zahteva „kupuje“ im vreme potrebno da se spreme za ostatak puta do EU.
- Najčešće prođu i po tri meseca od trenutka kada izraze azilnu nameru do dana kada policajci odseka za azil uopšte započnu proceduru – objašnjava Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila. – Procedure moraju da budu mnogo brže, a ne kao sada da policajci dođu u Bogovađu dva puta u tri meseca. Mora da se radi brže i stručnije. Jer kada bi se među njima čulo da službe u Srbiji efikasnije rade, da se predmeti rešavaju u kratkom roku, a lažne izbeglice deportuju u zavičaj, njihov broj bi se značajno smanjio.
Ogroman je problem, napominje Đurić, što je deportacija iz naše zemlje gotovo neizvodljiva. U države sa kojima nemamo diplomatske odnose, poput Eritreje, Avganistana ili Somalije, ne možemo ni da vraćamo njihove državljane. A i sa ostalima je procedura, dodaje, prilično komplikovana i skupa. Srbija bi morala da im plaća avionske karte i smeštaj u postupku deportacije. Tako deportacija uglavnom ostaje mera na papiru, koja u praksi ne postoji.
A sve dok čekaju razrešenje sudbine ili se spremaju da nestanu iz Srbije, dužni smo da brinemo o ovim imigrantima, koliko god da ih stigne. Zato je potrebno i više sredstava i veći kapaciteti za smeštaj.
- Neophodna su nam još dva centra u različitim delovima Srbije. Nije dobro što ih je toliko u Bogovađi – napominje Đurović.
On dodaje da Vlada Srbije mora ozbiljno da se pozabavi ovim problemom, da osniva centre. Jer, kaže, Komesarijat bez podrške policije ne može ni da preuzme objekte, ako se lokalno stanovništvo pobuni.
DOM ZA SIRIJCE
BOGOVAĐA je od početka godine udomila najviše Eritrejaca, slede emigranti iz Sirije, Somalije, Malog i Sudana. U Banji Koviljači najviše je Sirijaca, a osim njih najveći deo od 419 primljenih tokom 2013. došao je iz Alžira, Avganistana, Eritreje i Somalije.
DECA SAMA STIŽU
CENTAR za azil u Banji Koviljači primio je tokom oktobra 21 maloletnika bez pratnje roditelja. Oni su sami prešli pola sveta, a čak 11 stiglo ih je iz Sirije, četvoro iz Avganistana, po dvoje iz Somalije i Iraka i po jedno iz Gane i Irana. Sedmoro dece iz Avganistana došlo je sa roditeljima. Neki od njih brzo su nestali, pa u Centru u Banji Koviljači sada boravi 11 maloletnika koji su stigli sami i deset sa roditeljima.
Izvor: Novosti
Tweet
