Izvor: Politika, 12.Apr.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima previše fakulteta
Neophodna efikasnija kontrola kvaliteta fakulteta i doktorskih studija. – Insistiraćemo na tome da postupak akreditacije bude otvoreniji za javnost. – Broj brucoša po starom
Nacionalni savet za visoko obrazovanje ostao je pri predlogu prošlogodišnjih upisnih kvota za budžetske studente za državne univerzitete, uz sugestiju Ministarstvu prosvete da pažljivo razmotri predloge fakulteta za povećanje broja mesta, kojih nema mnogo – izjavio je u razgovoru za naš list novoizabrani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik saveta, profesor dr Dejan Popović.
Kako objašnjava, rok za raspisivanje konkursa za upis na prvu godinu studija je 1. maj, a savet je tek formiran, tako da nije bilo vremena za ozbiljnu analizu i promenu upisne politike. Na prvoj sednici koja je održana u sredu, dogovoreno je da se do oktobra održi ozbiljna rasprava o politici upisa, tako da se univerzitetima na vreme dostavi metodologija na osnovu koje bi za sledeću školsku godinu planirali broj budžetskih studenata.
Na naše pitanje kako komentariše stavove koji se mogu čuti u domaćoj javnosti, ali i u zemljama u okruženju da je vreme pokazalo da je bolonja propala, on odgovara da ne misli tako i da je Zakon o visokom obrazovanju koji je u Srbiji na snazi već 10 godina – akademski prostor promenio nabolje.
– Uz opravdane kritike koje mu se mogu izreći, ne sme se zaboraviti da su formirane nove institucije, obezbeđen sistem akreditacije i provere kvaliteta, reafirmisana autonomija univerziteta, a da je Univerzitet u Beogradu rangiran među najboljih 1,5 odsto univerziteta na svetu. Savet će analizirati razvoj bolonjskog procesa u ostalim evropskim državama i u tom kontekstu davati svoje predloge kako da se menja zakon – najavljuje „Politikin” sagovornik.
Šta će biti prioritet u radu saveta?
Prvenstveni zadatak Nacionalnog saveta da nastavi da afirmiše ustavom zagarantovano pravo na autonomiju univerziteta. Sarađujući sa akademskom zajednicom i Nacionalnim savetom za nauku, poslodavcima, studentima i državom, savet će nastojati da pomogne da se očuvaju i unaprede pozitivne strane sistema visokog obrazovanja. Podsećam da je Univerzitet u Beogradu rangiran između 301. i 400. mesta na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta. Međutim, mislim da je nužno obezbediti efikasniju kontrolu kvaliteta i poboljšati zakonska rešenja kako bi se omogućilo brzo reagovanje na uočene negativne pojave i iz akademske zajednice odstranilo ono što nije dobro.
Ministar Verbić je spominjao da očekuje da se savet uredi status Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK).
Već na konstitutivnoj sednici smo se suočili sa činjenicom da KAPK u prvoj nedelji aprila ističe mandat, a da se postupak izbora ne može okončati pre kraja juna. Do tada će stari saziv KAPK nastaviti da funkcioniše, jer se postupak akreditacije mora odvijati.
Javnost je stekla utisak da je bilo dosta trvenja na liniji Komisija za akreditaciju – Nacionalni savet, pogotovu kada su u pitanju poništavanje odluka KAPK oko akreditacije pojedinih fakulteta. Da li smatrate da su KAPK i savet morali da budu oštriji kada su davali akreditaciju?
Ne bih se upuštao u preuranjeno ocenjivanje odnosa između KAPK i Nacionalnog saveta, niti u kvalitet odluka donošenih u postupku akreditacije u prethodnom periodu. Zajedno s ostalim članovima saveta moram se upoznati sa dokumentacijom, koju tek treba da preuzmemo. Moja saznanja o ovim odnosima su stečena posredstvom medija, ali bih želeo da uverim javnost da ćemo insistirati na transparentnosti postupka akreditacije i na odgovornosti za odluke koje se donose. Predložiću da savet u novom poslovniku razradi mehanizme odlučivanja u postupcima po žalbama na odluke KAPK, pri čemu savet, kao drugostepeni organ, može potvrditi odluku komisije, poništiti je i vratiti komisiji na ponovno odlučivanje ili je poništiti i preinačiti.
Da li Srbija ima previše fakulteta i visokih škola?
Moj lični stav jeste da postoji problem u strukturi mreže visokoškolskih ustanova – postoje sektori u kojima ima previše fakulteta i visokih škola i to barem iz tri razloga. Prvi je što do reindustrijalizacije zemlje nije došlo, pa nema dovoljne tražnje za određenim kadrovima iz polja tehničkih nauka, a fakulteti opstaju, jer je pretpostavka da će do privrednog oporavka jednom doći. Drugi je što je. Treći je što je za političko zapošljavanje u preglomaznom javnom sektoru ipak potrebno posedovati kakvu diplomu, pa ponuda pojedinih visokoškolskih ustanova prati ovakvu tražnju. Mišljenja sam da je u predstojećem periodu u Srbiji obezbeđivanju kvaliteta potrebno posvetiti još veću pažnju. A Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji predviđa da od 2020. godine najmanje 35 odsto ukupne generacije završi osnovne studije.
Svedoci smo „štancovanja” diploma i doktorskih titula, da li savet može tome da stane na put?
Pretpostavljam da će članovi saveta odlučiti da razmotre standarde za akreditaciju studijskih programa i ocenjivanje kvaliteta doktorskih studija, svesni problema na koje ukazuje problematična ekspanzija tih studija. Cilj nam je da najmanje 10 odsto studijskih programa doktorskih studija budu zajednički s evropskim univerzitetima.
Da li ste zadovoljni statusom nastavničke profesije u Srbiji, da li možete da živite od svoje plate?
Visina plate zavisi od iznosa koji se izdvaja iz budžeta, ali i od sopstvenih prihoda fakulteta. U visokom obrazovanju, tačnije, u nekim njegovim delovima, postoji tržište, tako da su finansijske pozicije fakulteta u okviru jednog državnog univerziteta različite. Ne smeju se prevideti ni privatni univerziteti, koji bi, u slučaju smanjivanja plata na državnim univerzitetima, mogli da privuku jedan deo profesorskog kadra. Zato smatram da sopstveni prihodi državnih visokoškolskih ustanova treba i dalje da im budu na raspolaganju. No, postoje i fakulteti na kojima se obavljaju fundamentalna istraživanja, od kojih u velikoj meri zavisi kako je neki univerzitet rangiran, a kojima nije moguće da učestvuju u ovakvoj tržišnoj utakmici, što upućuje na preispitivanje modela finansiranja.
----------------------------------
Nekadašnji rektor, dekan i ambasador
Dr Popović je nekadašnji rektor Univerziteta u Beogradu, dekan Pravnog fakulteta u dva mandata, bio je član ekspertskog tima Dragoslava Avramovića, konsultant Svetske banke, zamenik ministra finansija, ambasador RS u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, a na nerezidencijalnoj osnovi bio je i ambasador u Irskoj. Sada predaje Poresko pravo na Pravnom fakultetu, a nastavu drži i na master i na doktorskim studijama.
Sandra Gucijan
objavljeno: 12.04.2015.
.jpg)
