Izvor: B92, 08.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i po obrazovanju na dnu
Beograd -- Srednjoškolci iz Srbije nalaze se pri dnu lista zemalja na osnovu kvaliteta obrazovanja, a na samom su evropskom dnu.
Funkcionalno znanje koje učenici u Srbiji ponesu iz škola na najnižem je nivou u Evropi, pokazalo je istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koje je obuhvatilo procenu znanja petnaestogodišnjaka iz 40 zemalja sveta. Od svih zemalja na evropskom kontinentu, ispod Srbije na ovoj listi nalazi se jedino Turska.
Ispitivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne podrazumeva faktografska znanja, već funkcionalna, koja pomažu snalaženju u svakodnevnom životu i nastavku školovanja. Petnaestogodišnjaci iz Srbije zaostaju čak i za vršnjacima iz zemalja u regionu i onih u tranziciji.
Tokom ispitivanja su procenjivana dostignuća učenika u matematici, prirodnim naukama, oblasti razumevanja pročitanih tekstova i u interdisciplinarnoj oblasti rešavanja problema. Pokazani rezultati učenika u svim oblastima jesu ispod međunarodnog proseka. Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator PISA projekta, upozorila je, gostujući u Kažiprstu Radija B92, da ovi rezultati pokazuju koliko ovdašnje škole osposobljavaju učenike da se snalaze u svakodnevnom životu: "Uglavnom nas, na svim nivoima školovanja, školuju opštim, teorijskim znanjima, dobijamo neka generalizovana znanja koja su prilično udaljena od prakse. Ne opremaju nas za izazove koji nas očekuju u životu, niti za ono možda najvažnije, kada se zaposlimo", kaže ona.
Pomoćnik ministra prosvete u prethodnoj Vladi, Tinde Kovač-Cerović, smatra da ovi rezultati nisu iznenađujući i da kao zemlja moramo ozbiljno razmisliti šta treba uraditi. Ona objašnjava u čemu se razlikuje naše školstvo u donosu na razvijene zemlje: "Naše škole su usmerene na gradivo, a ne na samo učenje, a u razvijenijim zemljama se odavno više ne usmerava školstvo na gradivo, već na proces učenja. Učenje je jedna složena stvar i ako nastavnici ne znaju kako deca uče i kako mogu da uče i šta je bitno što će nositi sa sobom i kako će dalje da razmišljaju, onda se to neće ni desiti".
Kovač-Cerović kaže da ovi rezultati znače da znanje, koje je stečeno kod nas, ne zadovoljava evropske kriterijume i da ljudi neće znati ono što se traži od njih u modernoj ekonomiji.
Pokazalo se da one zemlje koje se dobro plasiraju na PISA-i imaju jako dobro razvijen sistem obrazovanja i stručnog usavršavanja nastavnika. Oni imaju fleksibilne programe, koje same škole prilagođavaju potrebama dece, što znači da oni nisu dirigovani za celu zemlju i nisu potpuno jedinstveni, nego su samo očekivani rezultati zajednički.
Transformacija obrazovnog sistema ne može se uraditi brzo, a efekti se vide tek nakon 20 godina, kada sva deca prođu kroz taj sistem. U Ministarstvu prosvete još nemaju komentar na rezultate ovog istraživanja, jer, kako kažu, nisu imali prilike da ih vide u celosti
Najbolje rezultate, po drugi put u okviru PISA projekta, ostvaruju finski učenici.
.jpg)
