Izvor: Politika, 06.Avg.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija do Šangaja
Beogradski univerzitet je nadomak uvršćivanja na Šangajsku listu, mislim da će se već ove godine naći među prvih 500 u svetu
Budućnost srpskih naučnika iščitava se u Šangaju. U kineskom višemilionskom metropolisu se duže od decenije razvrstavaju svi svetski univerziteti. I Beogradski, svakako, koji umalo lane da bude uvršten na „Listu 500”.
Zašto je to za našu nauku (i visoko obrazovanje) iskorak bez premca?
Srbija je najavila da će, posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << desetak i više godina, do kraja ove udvostručiti izdvajanja za istraživanja sa 0,33 na 0,65 odsto bruto društvenog proizvoda. Veći deo novca je iz povoljnog zajma od Evropske banke za obnovu i razvoj.
Započeto je novih 780 projekata (2011–2014), dodatno je uključeno 1.715 mladih istraživača (na doktorskim studijama). Najveći iskorak načinjen je u broju naučnih radova u vodećim časopisima – 3.400 prošle godine i međunarodnoj saradnji (286 projekata). Šta sve treba da se uradi?
Sagovornik „Politike”, prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete u nauke, odskora ponovo rukovodi mrežom od 11.500 istraživača, kao i u prvim mesecima posle petooktobarskih promena, tada u zvanju ministra.
Da li je Beogradski univerzitet nadomak uvršćenja na čuvenu Šangajsku listu?
Da, Beogradski univerzitet je nadomak uvršćivanja na Šangajsku listu, mislim da će se već ove godine naći među prvih 500 u svetu. Da su naučnici naveli i BU, kao svoju adresu, već ove godine bio bi na tom spisku. Dogovorili smo se s nadležnima da se ova administrativna greška otkloni. Sve je započelo člankom u „Politici” iz 2005.
Zašto je toliko važno da ma koja visokoškolska ustanova iz Srbije tamo dospe? Ima li otpora tom poduhvatu?
Veoma je važno, iz prostog razloga, što svrstavanje na bilu koju međunarodnu listu, od kojih je Šangajska najprestižnija, i te kako bitno za opredeljivanje budućih studenata. Pokazatelji izvrsnosti ustanova i pojedinaca, kakvi postoje u svetu, moraju biti uvedeni u naše istraživanje i obrazovanje.
To je zgodna prilika da se višestruko poveća zbir naučnih radova u časopisima na spisku Naučnih citata (SCI) i broj tehničkih rešenja. Ima li otpora? Otvorenog nema, ali se on ispoljava kroz nerazumevanje. Takmičenje određuje mesto i ugled svakog univerziteta, fakulteta, instituta ili pojedinca.
Očekuje li se da ubuduće na sličan način ovde budu ocenjivani svi univerziteti?
Svakako. Ministarstvo prosvete i nauke predložiće Konferenciji univerziteta da se u Srbiji uvede ovakvo ocenjivanje i razvrstavanje, to se uveliko priprema. Nešto slično kao u sportu: imate i domaća i međunarodna nadmetanja. Upoređivanje u nauci, obrazovanju i kulturi je od suštinske važnosti, ukoliko želimo da održimo korak sa svetom.
Može li se reći da su visoko obrazovanje i nauka, najzad, pod jednim krovom?
Mi smo danas organizovani, uslovno rečeno, u dve velike celine. Jedna je preduniverzitetsko obrazovanje, a druga visoko obrazovanje i nauka. Imamo i dva nacionalna saveta – za visoko obrazovanje i za nauku i tehnološki razvoj. Uskoro ćemo pretresti doktorske studije, vrednovanje rezultata naučnoistraživačkog rada, razvrstavanje naučnih časopisa i skupova i tako redom. Mudrim odlukama napravićemo pomake kojima će biti zadovoljni poreski obveznici.
A šta je s trećim listom trolista – tehnologijom?
Tehnološki razvoj je decenijama jedan od stubova Ministarstva nauke, sada prosvete i nauke. Za proteklih pet godina prihvaćeno je 93 domaća i 27 međunarodnih patenata i 2.943 tehnička rešenja, ali privreda nije u stanju da uvodi nove tehnologije.
Moramo, pre svega, menjati visoko obrazovanje školujući, na akademskim i strukovnim studijama, ljude osposobljene da zaposle sebe i druge, sa znanjem i veštinama, da prate svetske tokove i da gotove rezultate iz instituta i s fakulteta brzo pretaču u proizvodnju, a to znači u ekonomski rast zemlje.
Zbog čega se više ne podstiču istraživanja čiji su plodovi primenljivi u privredi?
Zakonom je predviđen Fond za inovacione delatnosti u koji će se ovih sedmica uliti dosta novca, da bismo podstakli inovativnost velikih, srednjih i malih preduzeća po svetskim merilima. U Srbiji danas postoji uvažavajuća tehnološka baza koju čine šest inovacionih, 23 istraživačkorazvojna i 54 razvojnoproizvodna centra, dva naučnotehnološka parka, tri poslovnotehnološka inkubatora i Centar za prenos tehnologije Univerziteta u Beogradu.
Već godinama podstičemo preduzetništvo u visokim tehnologijama: lane se nadmetalo 1.014 takmičara sa 284 inovacije. Što se tiče patenata, znatno zaostajemo za većinom razvijenih evropskih zemalja. U 2010. prijavljeno je 300 patenata, od kojih samo 18 iz istraživanja.
U kakvom su stanju nauka i visoko obrazovanje? Koliko se odmaklo u ostvarenju lane usvojene strategije?
Stanje u visokom obrazovanju je, u proseku, zadovoljavajuće. Država treba da prati savremene tokove organizovanja uprave, i to Ministarstvo prosvete i nauke čini. U protekle tri godine usvojeno je nekoliko novih zakona i stotinak podzakonskih akata. Čak ni savršeni zakoni ne mogu odmeniti razvojne strategije univerziteta i fakulteta, koji moraju da prepoznaju šta se u svetu dešava u obrazovanju, nauci i tehnologiji i da se tome prilagode.
Mreža naučnoistraživačkih organizacija sastoji se od 80 instituta i 116 fakulteta, sa oko 11.500 istraživača. U obnavljanje laboratorija i uređenje prostora uložili smo 22 miliona, a još 50 miliona za nabavku najsavremenije istraživačke opreme. Toliko novca se decenijama nije ulilo u domaću nauku i visoko obrazovanje.
Je li Srbija u naučnotehnološkom pogledu ispred ili iza susednih zemalja?
Minulih godina su načinjeni veliki iskoraci, smanjen je jaz u zbiru objavljenih radova, pre svega u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku. Uostalom, sintagma „Srbija, naučna zvezda u usponu” to potkrepljuje (Tomson–Rojtersova lista je lane objavila da Srbija ima najveći rast citiranosti u 11 od 22 oblasti)!
Navedena postignuća ohrabruju, s obzirom da je Srbija u prošloj deceniji imala najmanji procenat za nauku i istraživanje (0,30 odsto BDP). Izuzetak je sredina devedesetih kada su izdvajanja dostigla jedan posto! U 2011. očekujemo povećanje na 0,65 procenata, a to znači više radova, tehničkih rešenja i patenata. U novi ciklus (2011–2014) uključeno je više istraživača (11.500, od kojih je 1.714 mladih, oko hiljadu naučnika iz inostranstva, oko 300 stipendista Ministarstva, preko 300 spoljnih saradnika i priličan broj visokoškolaca na doktorskim studijama).
Cilj je da se dostigne stopa privrednog rasta od sedam i više postotaka.
Zašto je saradnja s našim naučnicima u rasejanju gotovo zanemarljiva?
Znajući kakve naučne veličine imamo u rasejanju, mislim da ih vrlo malo koristimo. Ovo je prilika da pozovem SANU, a još više univerzitete i fakultete da ih uključe kao predavače na doktorskim studijama. Otvorimo širom vrata našim naučnicima koji su se dokazali u svetu! To je ogromno i neiskorišćeno blago Srbije.
Najdarovitiji odlaze iz zemlje odmah posle srednje škole. Može li da se uspori „odliv mozgova”?
Čarobnog štapića nema, ali postoji niz mera za stvaranje uslova da oni ostanu. Jedan je kvalitetna oprema, drugi su lična primanja koja, za naše prilike treba da budu zadovoljavajuća, treći je stambeno zbrinjavanje mladih istraživača i otvaranje domova u kojima će boraviti kada iz manjih mesta dođu na nekoliko sedmica ili meseci u Beograd, Kragujevac, Novi Sad ili Niš. Srbija već ima nekoliko škola za nadarene.
Otkuda tolika nesrazmera u citiranju (i objavljivanju) radova između prirodnih, biotehnoloških i tehničkih, na jednoj, i društveno-humanističkih nauka, na drugoj strani?
Broj objavljenih radova u društveno-humanističkim naukama je manji, a još više citiranost. Preduzimamo korake da najvrednije štampamo na engleskom i drugim jezicima. Naš interes je da važne nalaze iz arheologije, ekonomije, prava, istoriografije, umetnosti itd. predstavimo svetu.
Kako nagraditi najuspešnije, prevashodno za međunarodno priznata dostignuća? Kome odgovara svojevrsna uravnilovka?
Dosta toga je urađeno, istraživači su razvrstani u šest grupa po objavljenim i citiranim radovima i tehnološkim rešenjima. Ustanovili smo stručno telo čiji je zadatak da postojeći način nagrađivanja unapredi da bismo poboljšali uslove za stvaralaštvo. Uravnilovke, možda, ima, ali smo se dogovorili da je iskorenimo ocenjivanjem svake godine: ko ne ispuni zahteve, neće dobijati novac iz budžeta!
Koji su to glavni ciljevi Strategije obrazovanja u pripremi?
Nastojimo da sagledamo ključne tokove svetske privrede, nauke i tehnologije i da, na osnovu toga, odredimo mesto Srbije u međunarodnoj podeli rada do 2020. Koliki treba da bude bruto domaći proizvod po stanovniku, kako da ga dostignemo, koje grane privrede i tehnologije da podstičemo, u koje oblasti društvenog života više da ulažemo itd. Srbija ne sme više da bude samo proizvođač sirovina (pšenica, kukuruz, malina...), ona mora da ponudi lepezu visokotehnološki obrađenih proizvoda. Za kilogram malina, recimo, plaća se evro-dva, a za svakojake sosove od 15 do 25! Ista načela i merila uvodićemo u celoj poljoprivredi i drugim privrednim granama.
Smatrate li da se naučna dostignuća, pre svega domaća, u dovoljnoj meri popularišu?
Ne. Decenijama smo prenosili šta kažu ministri i političari, veoma malo šta poručuju naučnici. Nedovoljno smo predstavljali naučna istraživanja, najumnije i najvrednije pojedince u ovoj zemlji – od profesora univerziteta do vaspitača u vrtićima. U obrazovanju i istraživanju treba da se dičimo ljudima koji su stvorili zapažena dela, kao što se, na primer, ponosimo Novakom Đokovićem u sportu. Nedavno čuh jednog apsolventa kako pita: A ko je bio Nikola Tesla?
Stanko Stojiljković
objavljeno:
