Izvor: Politika, 08.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija bez alarma za bezbednost hrane

Britanske nadležne inspekcije su sredinom januara, preko sistema za brzo upozoravanje javnosti o bezbednosti hrane, alarmirale članice Evropske unije da su zabeležile trovanje gaziranim napitkom uvezenim iz Austrije. Proizvod u kojem su pronađeni arsen i olovo stavljen je na crnu listu, pa su rampe podigle i službe drugih zemalja koje se odgovorno bave kvalitetom namirnica. Nedelju dana kasnije stigao je izvešaj službene kontrole u Irskoj gde je u napolitankama iz Kine pronađen opasni melamin.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Za prva tri meseca ove godine alarm RASFF-a, sistema za uzbunjivanje javnosti zbog nebezbednih namirnica, zazvonio je još mnogo puta, ali ne i u Srbiji. Zaobišla su nas i brojna upozorenja Rapeksa – evropskog sistema za upozorenja na nebezbednu robu (tehnička roba, igračke, kozmetička sredstva, nakit, sredstva za higijenu). I dok se pojedine potrošačke organizacije i internet-portali sporadično bave ovom problematikom, država i njene nadležne službe čekaju ulazak u EU kada će biti u obavezi da štite tržište i brinu o sigurnosti kupaca. Ipak, niko nijednoj zemlji, pa ni Srbiji, ne zabranjuje da koristi ove podatke i pre svega spreči uvoz robe sumnjivog kvaliteta.

Prema informacijama Rapeksa, samo u 2007. godini sa tržišta EU povučeno je 1.340 nebezbednih proizvoda, od čega su oko 40 odsto bile igračke.

– I pored apela iz Evrope gde su alarmirane sve države i upozorene da s tržišta povuku neispravne igračke, mi smo neke od njih, pre nekoliko meseci, pronašli u kineskom Tržnom centru u Bloku 70. Sve su bile na Rapeksovoj zabranjenoj listi – kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ovaj sistem brzog uzbunjivanja, po njegovim rečima, Srbija mora hitno da počne da koristi i zaštiti svoje građane. Budući da nismo članica EU, ukazuje kaže naš sagovornik, ne možemo biti punopravni korisnik informacija koje se šalju preko ovih sistema, ali da li bi bilo suvišno da unapred dobijamo informacije o proizvodima koji mogu da ugroze zdravlje?

Papović ističe da u ovom trenutku nemamo mehanizme zaštite tržišta od takve robe, a pojedini pravilnici o kvalitetu namirnica stari su i 30 godina. Istovremeno, sistem uzbunjivanja u Evropi je usavršen do perfekcije, pa se i informacije o sumnjivoj i nebezbednoj hrani šalju drugim državama kako takve namirnice ne bi završile u njihovim radnjama.

Upravo zbog toga postoji opasnost, ali i realna mogućnost da se odbačena roba iz sveta legalno (zbog zastarelih propisa) uvozi u Srbiju.

– Loptica je u našem dvorištu. Problem je što se ne branimo od takve robe. Država ne štiti potrošače, zato što su glasniji oni kojima odgovara da uvoze jeftinu i odbačenu robu sa tržišta Evropske unije – kaže Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije, i dodaje: – Da sprovodimo ove principe brzog uzbunjivanja, u velikoj meri bismo bili zaštićeni od proizvoda koje mnogo razvijenije zemlje zabranjuju. Glavni problem je zakon o opštoj bezbednosti proizvoda na koji Srbija čeka već pet godina.

Ovo udruženje prati Rapeksove nedeljne izveštaje i po potrebi kontroliše tržište (da li se ovakvi proizvodi nalaze kod nas). Edvina Popov kaže da su ih više puta locirali, ali da se njihova nadležnost završava na tome. Najnoviji primer je „Filipsov” model televizora (uvoz iz Poljske), kao i mašine za pranje sudova iz Italije koji se prodaju kod nas iako uvoznici tvrde da to nisu proizvodi iz kontingenta za koji je EU utvrdila da su nebezbedni. Naša sagovornica dodaje da je to posao za inspekciju.

Da članstvo u EU nije jedini put u zaštiti potrošača dokazuje hrvatski primer. Ne samo da država koristi informacije sistema za uzbunjivanje, nego je, kada je reč o hrani, napravila pilot-projekat po uzoru na RASFF. Posle donošenja Zakona o hrani i formiranja Hrvatske agencije za hranu, napravljen je sistem brzog uzbunjivanja koji vrlo uspešno radi. Za godinu dana sa tržišta je povučeno 67 zdravstveno neispravnih namirnica, a najveće količine te robe u Hrvatsku su stigle sa zapadnoevropskog tržišta. Zahvaljujući saradnji sa evropskim kolegama, pojedini kontingenti su zaustavljeni na granici.

Koliko je ovakav sistem potreban Srbiji pokazuje poslednji primer sa adaptiranim mlekom aptamil. Iako, na sreću, proizvod za bebe nije bio spornog kvaliteta, ovaj slučaj je pokazao sve slabosti sistema kontrole i brzog reagovanja u nepredviđenim situacijama na tržištu. Iako je Ministarstvo zdravlja naložilo povlačenje robe, dok se ne utvrdi kvalitet, ovaj proizvod se i dalje prodavao u apotekama u Beogradu i širom Srbije.

– Mi štitimo roditelje i njihovu decu. Svake nedelje na našem portalu ističemo saznanja o štetnim proizvodima za decu. Pre nekoliko nedelja obavestili smo ih o završetku spora u Americi u slučaju „Aventovih” flašica za bebe (proizvođač koji je prisutan i na našem tržištu), jer je utvrđeno da sadrže štetne hemijske materije. Ovo je bio jedan od najvećih opoziva jedne vrste proizvoda na tržištu SAD. Ne tvrdim da su takvi proizvodi i na našem tržištu, ali pitam zašto bi bio problem da potrošači u Srbiji dobiju informaciju o ovom slučaju – kaže Vladimir Ješić, iz roditeljskog portala „Bebac”.

Propisi i standardi se u svetu jako brzo menjaju, a mi izgleda nismo spremni da ih makar razmotrimo. A pozivamo se na one iz sedamdesetih godina prošlog veka i mislimo i dalje da smo zaštićeni – kaže naš sagovornik.

-----------------------------------------------------------

Hitna upozorenja

Sistem brze razmene informacija RASFF koji se odnosi na hranu za ljude i hranu za životinje zacnovan je na regulativi Evropskog parlamenta i Saveta Evropske komisije u kojoj su izloženi osovni principi i pretpostavke za zakone o hrani. Na ovoj pravnoj osnovi je formirano telo za bezbednost hrane, kao i procedure u ovoj oblasti. Informacije koje se razmenjuju među državama su razvrstane u tri nivoa – hitna upozorenja, prijave i vesti.

– Informacije iz prve kategorije šalju se kada hrana za ljude ili životinje ima potencijalni rizik za zdravlje na tržištu. Tada se zahtevaju trenutne mere, inicirane od države članice koja je detektovala problem i preduzela relevantne mere, kao na primer povlačenje ili opoziv – kaže Lela Tasić, član tima za kvalitet i bezbednost proizvoda i usluga APOS-a.

Evropska komisija objavljuje nedeljni pregled prijava, a, kako je neophodno sačuvati ravnotežu između javnosti i zaštite komercijalnih interesa, na sajtu se ne objavljuju imena proizvođača i kompanija, osim u slučaju kada zaštita zdravlja ljudi to zahteva.

-----------------------------------------------------------

Sajtovi sistema za brzo alarmiranje potrošača na određene rizične proizvode u Evropskoj uniji su: www.ec.europa.eu/rapex i http://ec.europa.eu/food/food/rapidalert/index_en.htm

Jelica Antelj - Ivana Albunović

-----------------------------------------------------------

Opasni grudnjaci i u Hrvatskoj

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb, 8. aprila - Vest iz Nemačke da je tamošnji časopis „Okotest” u nekoliko modela ženskih grudnjaka pronašao opasnu kancerogenu materiju sadržanu u njihovoj boji uznemirila je i potrošače u Hrvatskoj. Utvrđeno je, naime, da se dva tipa tih grudnjaka s opasnom AZO bojom - „Chantelle shirt 3086” i „Triumph Angel Curves” - prodaju i u hrvatskim radnjama.

Kako prenosi zagrebački „Jutarnji list”, rečje o anilinu u boji ovih vrsta grudnjaka, aza ovu supstancu je poznato da u povećanoj koncentraciji može da izazove alergiju, povišenu temperaturu i snažno lupanje srca. Iz fabrike „Chanatelle” u Parizu, proizvođača ovih grudnjaka, stiglo je objašnjenje da „anilin nije na listi zabranjenih sredstava za bojenje, pa je vrlo čest slučaj da se kod mnogih tekstilnih proizvoda takav sastojak nađe u tragovima”, a njihov distributer za Hrvatsku tvrdi da je koncentracija anilina pronađena u spornim grudnjacima „u skladu s evropskim propisima”.

Prema rečima dr Jasne Bošnir, iz Zavoda za javno zdravstvo u Zagrebu,koncentracija anilina ne sme da pređe 30 miligrama po kilogramu osobe koja je u dodiru s tim jedinjenjem i upozorava da je kod osetljivih osoba i manja koncentracija anilina dovoljna da izazove alergiju.

U Hrvatskoj je nedavno odlučeno da sanitarna inspekcija počne s redovnim uzimanjem uzoraka tkanina koje ulaze na hrvatsko tržište i šalje ih na kontrolu zdravstvene ispravnosti u laboratoriju Zavoda za javno zdravstvo. Prvo će se to raditi s robom namenjenom deci, a kasnije će se takva kontrola proširiti i na ostale tkanine i odeću.

R. Arsenić

[objavljeno: 09/04/2009]

Nastavak na Politika...