Izvor: B92, 20.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bez DNK registra
Beograd -- Iako DNK tehnologija značajno ubrzava pronalaženje materijalnih dokaza i otkrivanje zločinaca, Srbija još nema nacionalni DNK registar, poput razvijenih zemalja.
Nacionalni DNK registar bi sadržao i "banku" profila svih kriminalaca i umrežio baze postojećih laboratorija. Međutim, nacrt Zakona, koji je 2006. sačinila radna grupa Ministarstva pravde formirana tokom mandata Zorana Stojkovića, povučen je iz procedure, a njegovo donošenje sačekaće na novi saziv >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vlade i parlamenta.
Srbija u ovom trenutku ima pet laboratorija i vrhunske eksperte za DNK analizu, ali i probleme sa akreditacijom veštaka i sertifikatima laboratorija i hemikalija koje se u njima koriste.
Nije donet ni zakon o DNK registru, koji bi bio od ogromne pomoći policiji i pravosuđu u otkrivanju zločinaca.
Dragan Obradović, iz Okružnog suda u Valjevu, koji je bio predsednik radne grupe za izradu ovog zakona, kaže da biološka veštačenja regulišu samo dve odredbe Zakona o krivičnom postupku.
"Postoje neke odredbe u Zakonu o policiji, ali suštinski, za pravosuđe relevantne su samo dve. Novi ZKP, koji je trebalo da počne da se primenjuje, ima potpunije rešenje, ali je njegova primena odložena do 2009. godine", rekao je Obradović.
Laboratorije u kojima se rade forenzičko-genetičke analize sada su prinuđene da rezultate čuvaju samo za sebe, jer ne postoji mogućnost unakrsnog upoređivanja.
Oliver Stojković, forenzičar u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, objašnjava da je smisao nacrta zakona, u čijem je pisanju učestvovao, formiranje Agencije za vođenje DNK registra, koja bi umrežila baze postojećih laboratorija.
"Zakon bi propisao da registar koji postoji u Institutu i koji ima 3000 profila, treba da se umreži sa registrom BIA,MUP-a i drugih laboratorija. Tako da bih ja, teorijski, umesto 3.000, mogao da pretražujem, na primer, 10.000 profila", kaže Stojković.
Radna grupa predvidela je odredbe o posebnim registrima, kao što su baze osuđenika, nestalih, neidentifikovanih i maloletnih osoba.
U MUP-u Srbije, međutim, kažu da bi im Zakon samo proceduralno olakšao posao, te da i mnoge evropske zemlje još nisu pravno uredile ovu oblast.
Paralelno sa zakonom o DNK registru, predviđen je i zakon o zaštiti genetičke privatnosti, koji bi propisivao kome i na čiji zahtev mogu biti dostupne genetičke informacije, budući da se radi o najprivatnijim informacijama koje neko može imati.
.jpg)
