Izvor: Press, 08.Jun.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi u depresiji
Posle bolesti srca, vaskularnih oboljenja i raka pluća, depresija najučestalija među građanima Srbije, pokazuje istraživanje Instituta „Batut"
U Srbiji najmanje 250.000 ljudi pati od depresije, koja je jedan od vodećih poremećaja zdravlja u našoj zemlji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut", depresija zauzima četvrto mesto iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća.Depresija kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << nedostatak svesti o moći sopstvenog delovanja, u psihijatriji predstavlja težak psihički poremećaj. Depresivan čovek opisuje se kao „ličnost u rasulu", jer je doživeo poraz koji je potpuno razorio njegov odbrambeni sistem, koji pomaže da se nosimo sa životom. Ova bolest, koja se naziva i bolešću osećaja, više opterećuje žene kod kojih se nalazi na trećem, nego muškarce kod kojih je na šestom mestu.
Dugotrajni stres
Prema rečima stručnjaka, u Srbiji raste broj osoba koje imaju mentalne probleme. Psihijatar Aleksandra Janković objašnjava za Press da je to posledica dugogodišnje izloženosti kontinuiranom stresu.
- Depresivno reagovanje posledica je dugotrajne izloženosti vrlo ozbiljnim i frustrirajućim životnim okolnostima. Prošli smo kroz ratna dejstva, direktno ili indirektno. Nedostatak stabilnosti, neispunjenih očekivanja i nade da će se nešto promeniti nabolje doveli su do toga da veliki broj ljudi postane bojažljiv. A loša ekonomska situacija utiče da se smanji i veliki broj alternativa koje bi ljudima pomogle da izađu iz depresivne pozicije - kaže Jankovićeva.
Ona kaže da su depresivna stanja sve češće posledica prošlosti, odnosno posttraumatski sindromi, na koje su lekari upozoravali.
- Oni se javljaju niz godina kasnije. Jer depresija je toliko univerzalan fenomen da je teško govoriti o jednom njenom uzroku. Ona je propratna pojava mnogih drugih psihičkih poremećaja i oboljenja - kaže Jankovićeva.
Sa druge strane, ono što zabrinjava jesu prognoze Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da će ova bolest do 2020. godine postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti kod žena, a posle srčanih oboljenja drugi uzrok smrti uopšte. Psiholog Nataša Nikolić kaže da će do tada ona biti druga bolest posle srčanih oboljenja koja prouzrokuje invaliditet.
Važna dijagnoza
- Samo oni koji napuste ulogu žrtve, koji su aktivni i koji se angažuju protiv onoga što ih ugrožava, imaju šansu da pobede depresiju - rekla je Nikolićeva.
Tatjana Sokolović iz kompanije „Aktavis" smatra da je svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života pogođena nekim mentalnim poremećajem. Zato je vrlo važno na vreme postaviti pravilnu dijagnozu, kako bi ishod lečenja bio uspešniji.
- Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simptome ima i koliko dugo. Najvažnije je da se pacijent na vreme javi lekaru opšte prakse, koji će proceniti da li su potrebne konsultacije sa psihijatrom oko toga koja će se terapija primeniti - antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa - kaže Sokolović.
Depresija je jedna od najstarijih dijagnostifikovanih bolesti, a njeno ima potiče od latinskog izraza „depressio", što znači potisnuti, pritisnuti ili udubiti.
