Izvor: S media, 20.Okt.2010, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi u Sloveniji potpuno obespravljeni
Iako ih ima skoro 50 hiljada, Srbi u Sloveniji su nepriznata etnička manjina. Nemaju pravo na upotrebu maternjeg jezika, nemaju školu, nemaju predstavnika ni u parlamentu ni u lokalnoj zajednici.
Devetnaest godina je prošlo od kad je Slovenija stekla nezavisnost i isto toliko od kad su Srbi u toj zemlji ostali bez skoro ikakvih prava. Još uvek nisu dobili status nacionalne manjine, iako su po brojnosti odmah iza Slovenaca. Tokom devedesetih više od 20 hiljada Srba izbrisano >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je iz spiska državljana, a polovina od tog broja je napustila Sloveniju.
Predsednik inicijative „Izbrisanih“, Aleksandar Todorović, za S media portal kaže da je Slovenija učinila sve kako bi proterala Srbe.
- Teško je da Srbi u budućnosti dobiju neka politička prava. Slovenci su odradili sve odlično i sve perfidno. Iz sistema SFRJ su preuzeli sve dobro, pa su tako Mađari i Italijani, kojih ima oko 5 hiljada, dobili status manjine, dok Srbi to nemaju, navodi Todorović.
Skupština Slovenije je proletos donela zakon po kom se izbrisanima iz spiska građana vraćaju sva građanska prava. Taj zakon postoji samo na papiru, kaže Todorović.
- Država Slovenija je napravila dobar štos zbog pritisaka iz inostranstva, iz Saveta Evrope i UN. Država je pod tim pritiskom vratila papire i ništa više. Čak i te papire nije vratila automatski, već su ih metaforički govoreći stavili na pet metara visine, pa mi sad moramo da se penjemo na stepenice da bismo došli do njih. Radi se o ideološkoj pobedi Izbrisanih, ali nema nikakvog uticaja na sve što se događalo 20 godina, napominje Todorović.
Po zvaničnim podacima slovenačkog MUP-a, država je početkom 1992. godine izbrisala iz registra stalnog boravka 18.305 ljudi. Izbrisani su u većini bili poreklom iz drugih republika bivše Jugoslavije, sa stalnim boravkom u Sloveniji. Biti izbrisan značilo je biti bez ikakvih dokumenata, izgubiti sva socijalna prava - pravo na rad, pravo na stan, pravo na školovanje, na zdravstvenu zaštitu - i postati ilegalac u sopstvenoj zemlji.
Predsednik Saveza srpskih društava u Sloveniji, Drago Vojvodić, slaže se sa ocenom da su Srbi potpuno obespravljeni.
- Položaj Srba od nula do sto je nula. Srbi su nepriznata etnička zajednica, za razliku od Slovenaca u Srbiji. Srbi se ne nazivaju ni imenom, već se kategorizuju kao nepriznate etničke zajednice. Mi se kroz institucije borimo da nas imenuju i nadamo se da će nas do decembra i to uraditi, poručio je Vojvodić.
On ističe da tokom devedesetih ni matica nije obraćala pažnju na Srbe u Sloveniji.
- Srbi su nakon rata 1991. ostavljeni na milost i nemilost. Nije bilo nikakve brige sa strane matice. Srbi su se organizovali kroz kulturno-umetnička društva i kroz crkvu koja je jedina brinula. Trenutnoj saradnji sa vlastima u Beogradu mogu da dam neku srednju ocenu. Sve institucije treba više da učine. Retko se pitaju da li Srbi preko granice imaju neka prava i da li se ta prava ostvaruju, kaže Vojvodić.
Od 1991 pa do danas broj Srba se smanjio za 17.19 %.Belokrajinska opština Črnomelj je jedina opština sa prisutnim srpskim starosedeocima od srednjeg veka. Danas je situacija drugačija. Najmanje Srba u Sloveniji 90-tih je bilo baš u Beloj Krajini.
Osim što još uvek nemaju status manjine, Srbi su diskriminisani i na radnom i na kulturnom nivou, kaže za S media portal Saša Gajić, predsedni saveza srpske dijaspore.
- Diskriminacija je izrazito uočljiva, na svim nivoima. Radna diskriminacija je velika. Srbi su uvek tehnološki višak. Na svim listama za otpuštanje oni su prvi.
Mi nismo dobili ni dinara od sredstava iz evropskih fondova koja Slovenija dobija za kulturu. Za našu reviju „Otadžbina“ prošle godine Vlada je dodelila samo hiljadu evra, što je bilo dovoljno za dva broja, dok je Bošnjacima za njihov list „Bošnjak“ dodeljeno 12 hiljada evra. Nedavno je jedan Srbin osuđen na godinu dana zatvora zato što je ukrao tri bureka. Zatvori su puni Srba. Tu se uočava ta diskriminacija, kaže Gajić.
On ističe da je za položaj Srba posebno odgovorna i sadašnja vlast.
-Predsednik Slovenije Danilo Tirk je vrhunski stručnjak za manjinska prava, ali za Srba nema prava, mi smo nula. Samo desetak Srba možda živi dobro, i oni su se jako namučili da bi uspeli. 99 odsto ljudi nije imalo tu sreću. Mnogi su napustili zemlju, pa sad iz Srbije i Republike Srpske ne mogu da ostvare svoja prava na penzije. Naš savez ima pravni sektor i besplatno ćemo pomoći svima koji imaju slične probleme, ističe Gajić.
Dušan Mlađenović
