Izvor: Politika, 11.Mar.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi na začelju naučne trke
Po broju visokoobrazovanih ljudi u odnosu na radno sposobne, naša zemlja se nalazi ispod proseka
Čačak – U razvijenom svetu više od 80 odsto naučnika i istraživača radi u samostalnim institutima i velikim kompanijama, dok je u Srbiji skoro isti procenat vrhunskih stručnjaka uglavnom zauzet obavezama na univerzitetu. Navodeći ovaj paradoks, akademik Vaskrsija Janjić (70) ističe da Srbija zbog toga stalno zaostaje u naučnoj trci kojoj je posvećena čitava planeta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Ako se ovome doda da obrazovanje po bolonjskom procesu zahteva skoro stoprocentno angažovanje naših nastavnika u radu sa studentima, onda i nemaju vremena za naučnoistraživački rad koji se ne može obavljati uzgredno, kao sporedna delatnost. U svetu se to rešava tako što je najveći broj naučnika tokom jednog semestra usmeren na rad sa studentima, dok u drugoj polovini godine učestvuju u istraživačkim projektima koje finansiraju država ili privredna društva – kazao je profesor Janjić na 19. međunarodnom savetovanju o biotehnologiji, na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Najznačajniji problemi u obrazovanju, nauci i proizvodnji hrane je tema koju je je obradio i u obimnoj studiji „Obrazovanje, nauka i proizvodnja hrane”, koja je nedavno štampana u izdanju Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske. Akademik navodi da je u Srbiji akreditovano 16 univerziteta, po osam državnih i privatnih, 118 fakulteta (84+34) i 65 visokih škola strukovnih studija (47+17). Ali, i sa takvom mrežom škola za akademce, Srbija je na začelju po broju visokoobrazovanih u odnosu na radno sposobne stanovnike: u Evropskoj uniji diplomci čine 28 odsto, u Ruskoj Federaciji 54, Kanadi 49, SAD 41, Finskoj 37, Hrvatskoj 18, Republici Srpskoj osam, dok u Srbiji samo šestorica od stotinu poseduju tu diplomu.
Srbija ima mali broj istraživača na hiljadu stanovnika (svega 1,22, podatak za razdoblje 2006–2010). To je delimično ublaženo novim ciklusom projekata (2011–2014) u kome se finansira 11.500 istraživača. I sa boljim odnosom – 1,58 istraživača na hiljadu stanovnika – Srbija je i dalje znatno ispod evropskog proseka.
– Budžetska izdvajanja za nauku u Srbiji znatno su porasla u bruto iznosu, sa skromnih 28 miliona evra 2001. godine na oko 100 miliona u 2008. godini. Ipak, kada se posmatra učešće nauke u bruto društvenom proizvodu, ono je 2003. dostiglo 0,3 odsto i zadržalo se na toj visini. U ovom pogledu znatno zaostajemo i prema zemljama u okruženju jer sve, osim Albanije, za nauku izdvajaju više od 0,5 procenata BDP-a, a Slovenija, Češka i Hrvatska i više od jednog procenta.
Jedan od velikih problema u očuvanju i jačanju naučne zajednice je odlazak visokoobrazovanih kadrova iz zemlje.
– U rasejanju stalno ili privremeno živi 15.000, možda i 20.000 doktora nauka, doktoranda i drugih stručnjaka srpskog porekla. To su rezultati višegodišnjih istraživanja profesora dr Jovana Filipovića sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, koji je do sada u svoju bazu podataka upisao 7.000 naših stručnjaka u svetu. Oko 54 odsto odlazećih odabralo je Severnu Ameriku, a ostali Veliku Britaniju, Nemačku, Australiju i druge države.
Akademik Janjić naglašava da odlazak mladih i obrazovanih ljudi iz zemlje ne može da se nadoknadi, „a ulaganja porodice i države u deceniju i po ili dve njihovog školovanja je trošak u budžetu koji skoro nije moguće izračunati, pogotovo ako se dodaju i druge, raznovrsne posledice njihovog odlaska”.
Mala ulaganja u obrazovanje i nauku kod nas ne govore samo o siromaštvu, nedostatku novca ili malim budžetskim sredstvima, nego o odnosu države prema tim oblastima našeg društvenog života. Kako je moguće da neke zemlje u to ulažu 20 ili sto puta više nego naša? To znači da je njihov odnos prema obrazovanju i nauci sasvim drugačiji, i da su tamo shvatili koliko je jaka veza između obrazovanja i nauke, s jedne, i razvijenosti države, s druge strane – kaže naš sagovornik.
G. Otašević
objavljeno: 12.03.2014
