Izvor: Blic, 11.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi na čelu Meka
Pre nešto manje od dve decenije Branislava Kneževića, Srđana Krumpaka i Dragoša Pavićevića mogli ste sresti iza kase jednog od najpopularnijih restorana brze hrane - Meka na Slaviji. Danas su oni na rukovodećim funkcijama Mekdonaldsa u Evropi, a za "Blic nedelje" otkrivaju kako su sa mesta radnika u prvom jugoslovenskom Meku stigli u sam svetski menadžerski vrh.
Ova trojka nije usamljena na visokim pozicijama u Mekdonalds kompaniji.
- Srpska Mekdonalds škola >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je poznata kao "rasadnik" dobrih, kvalitetnih i uspesnih menadžera. Naši ljudi su otvarali mnoga nova tržista u poslednjih 17 godina, a danas ih možete sresti širom sveta, od Amerike do Novog Zelanda. Ta činjenica je najbolji svedok naših uspeha, ali i dokaz da se naši ljudi odlično snalaze u razvijenim sistemima poput Mekdonaldsa - objašnjava Dragoš Pavićević, generalni direktor Mekdonalds Adriatik zone (Srbija, Hrvatska, Slovenija) i operativni direktor zapadnog regiona Evrope.
Pavićević i ostala dva sagovornika "Blica nedelje" - Srđan Krumpak, generalni direktor Mekdonaldsa Finska i Branislav Knežević, predsednik i CEO Mekdonaldsa Nemačka, složili su se da velike svetske kompanije ne prave razliku među zaposlenima na osnovu zemlje iz koje dolaze.
Ohrabrenje za mlade
- U američkoj i nemačkoj korporativnoj kulturi to ne postoji. Daleko je važnije kakve poslovne rezultate daje pojedinac i naravno kako posluje kompanija na čijem je čelu. Svakako je potrebno puno rada i predanosti, nezavisno od toga da li ste Srbin ili Francuz, Amerikanac ili Rus. Zato mogu i moram da ohrabrim mlađe generacije menadžera u Srbiji da se ne plaše svetske konkurencije, jer u svetskom biznisu ima mesta za sve koji odgovorno i kvalitetno rade svoj posao - kaže Branislav Knežević.
Kakav je odnos prema zaposlenima u jednoj velikoj i uspešnoj stranoj korporaciji najbolje opisuje anegdota Dragoša Pavićevića, koji je daleke 1992. godine odlazio privremeno u Poljsku.
- Tadašnji generalni direktor mi je rekao: "Ako uradiš dobar posao, vraćas se za mesec dana ali". ako nešto "zabrljaš", moraćeš da ostaneš toliko dugo, dok god to ne središ". Otišao sam na poziciju upravnika restorana, ostao 15 godina i vratio se sa pozicije generalnog direktora u Poljskoj, zemlji sa više od 200 restorana. U 16 godina dugoj međunarodnoj karijeri imao sam ravnopravne startne pozicije kao i bilo koji drugi zaposleni iz Evrope ili sa bilo kog drugog kontinenta - kaže Pavićević.
Zanimljivo je i da su sva tri naša sagovorinika svoju karijeru započela u Meku na Slaviji, prvom restoranu ove kompanije koje je otvoren u jednoj tada komunističkoj zemlji.
- Početkom devedestih, kada su Srbiju zahvatile velike neprilike i ja sam dobio priliku da otputujem u Poljsku i pomognem otvaranje prvog Meka u toj zemlji. U Poljskoj sam proveo dve godine, a potom sam otišao u Rumuniju, pa u Jordan i Ukrajinu, da bi 2005. godine stigao na mesto generalnog direktora finskog Mekdonaldsa, gde i danas radim - priseća se Srđan Krupak i dodaje da je zahvaljujući ovom poslu uspeo da proputuje značajan deo sveta, upozna najraziličitije kulture i prilagodi se nespojivim razlikama lokalnog stanovništva na mnogim svetkim meridijanima.
Proputovali svet
Isto je bilo i sa Branislavom Kneževićem, koji je pre Nemačke radio u Engleskoj, Češkoj, Austriji, Bugarskoj i Mađarskoj. Zahvaljujući tome ovaj vrsni menadžer danas govori šest jezika, svakog meseca dolazi u Srbiju, a putovanja su postala deo njegove svakodnevice.
- Dosta se putuje, a ja bih malo da ostanem kod kuće - kroz smeh priča Knežević i dodaje:
- Nije lako putovati od hotela do hotela, spavati u drugom krevetu svaku noć. Ipak, sve to ima i svoje velike prednosti. Da sam ostao u Srbiji, između ostalog, ne bih upoznao različite načine života i drugačije sisteme vrednosti.
Slušajući životne priče ovih ljudi lako se zapitamo da li oni u svom "pretrpanom rasporedu" nađu vremena i za porodicu. Nađe se, kažu, ali i privatnost na neki način poprima poslovne osobenosti. Najbolji primer je ljubavna priča Srđana Krumpaka koji je svoju suprugu upoznao dok su zajedno radili u Meku na Slaviji, a danas sa njom ima dvoje dece.
- Ćerka rođena je u Poljskoj, a sin u Rumuniji. Oboje pohađaju internacionalnu školu i dobro govore srpski jezik. Često dolazimo u Srbiju - kaže Krupak.
Sva tri sagovornika "Blica nedelje" žele da se jednoga dana vrate u Srbiju.
- Posao me je odveo u svet. Stekao sam bogata i značajna iskustva, odlične kontakte i postigao uspeh. Nadam se da ću biti u prilici da sve to jednog dana primenim i u svojoj zemlji, tamo gde sam i počeo - kaže Branislav Knežević.
A šta ih to vuče da ipak ostanu u inostranstvu pokušao je da objasni Srđan Krumpak, koji trenutno živi u Finskoj.
- Ovde potpuno pristaje naša floskula - "Hladno, ali standard". Ljudi u Finskoj uopšte nisu opterećeni politikom, mislim da mnogi i ne znaju ko im je premijer ili predsednik. To je upravo tako zbog uspostavljenih standarda u svim oblastima života, ali i materijalne sigurnosti stanovništva. Verujem da je i Srbija na tom putu - kaže Krumpak.
Srbija u Tanjinim rukama
Tanja Đukić, v.d. generalnog direktora Mekdonaldsa Srbija još jedan je primer uspešnog menadžera u stranoj korporaciji.
- Od 1987. godine sam u Mekdonaldsu Srbija. Počela sam kao član osoblja u restoranu Slavija, bila upravnik najvećeg restorana na svetu u tom trenutku – Mekdonalds restorana na Terazijama, zatim trening menadžer, HR menadžer i Operativni direktor kompanije - kaže Đukićeva.
Danas je jedina žena na tako visokoj poziciji u regionu kompanije koji obuhvata Austriju, Česku, Slovačku, Mađarsku, Poljsku, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju.
