Izvor: Blic, 04.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi i Rusi najčešće umiru zbog srca
Srbi i Rusi najčešće umiru zbog srca
U Srbiji i Crnoj Gori najčešće se umire od kardiovaskularnih bolesti, srčanih i moždanih udara i po tome smo drugi u svetu, odmah iza žitelja Rusije - priča za 'Blic' prof. dr Miodrag Ostojić, direktor Klinike za kardiologiju u Kliničkom centru Srbije.
Šta bi trebalo promeniti?
- Prošle godine u Srbiju je stiglo pet novih sala za katarizaciju. To su sale koje izgledaju kao svemirski brodovi. Bolesniku se ubode >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krvni sud i polako se dođe do srca. To je bitan korak, i sada mnogi bolesnici mogu da izbegnu hirurški nož. Kada prorade sale, biće potrebno nabavljati potrošni materijal, katetere, balončiće i opruge, a sve to nije jeftino. Najsavremenija opruga, koja se stavlja na mesto gde je sužena arterija, košta 3.000 evra. To smo mi nabavljali, a i pacijenti. Međutim, to će kod nas sada biti veliki problem i drugog rešenja nema ukoliko se ne krene u reformu zdravstvenog osiguranja. Nažalost, suma koja se sada izdvaja nije dovoljna i to treba da bude jasno i građanima, a mislim da je jasno i onima koji vode politiku u zdravstvu. Šta će vaši pacijenti morati da kupuju ako se ništa ne promeni u načinu finansiranja u zdravstvu?
- Ako se ništa ne izmeni, pojedini pacijenti će za materijal morati da plate i do 1.500 evra. Ko će to sada kupiti ako Klinički centar Srbije nema sredstva, sve će pasti na bolesnike. Primera radi, u svetu lekovi protiv srčanog i moždanog infarkta su na pozitivnoj listi, odnosno na teretu zdravstvenog osiguranja. Kod nas su ti isti lekovi jedno vreme bili na pozitivnoj listi, ali više nisu. I sada u svetu ti lekovi se forsiraju u maksimalnim dozama. Naše Ministarstvo zdravlja, koliko znam, radiće na tome da te lekove ponovo vrati na pozitivnu listu, makar se nešto drugo skinulo. Napreduje li naša kardiologija?
- Napredak kardiologije u poslednjih 10 godina je evidentan svuda u svetu i on je baziran na napretku tehnologije. Davne 1985. godine, kada smo dobili prvi ultrazvuk za srce, samo se mogla videti jedna linija, a sada su aparati trodimenzioni, gde se srce vidi kao na dlanu. Mi smo dobili i te nove trodimenzione aparate, ali da bi ih pravilno iskoristili, potrebno je napraviti izvesne promene. Kod nas su zdravstvene institucije podeljene na tri vrste. Primarna zdravstvena zaštita, institucije koje rade samo dijagnostiku i instituti, kao što je naš, gde se obavlja hirurgija, dijagnostika i interventna kardiologija.
Da bi sve to funkcionisalo i bilo bolje, ne može svaki pacijent da dolazi kod nas u kliniku. Vrlo je važno da dobro rade institucije primarne zdravstvene zaštite, jer ako mi počnemo da radimo njihov posao, nećemo moći da obavljamo naš. Šta je sa transplantacijom srca, da li je ta vrsta lečenja moguća i kod nas?
- Trenutno nijedan centar u Srbiji ne radi transplantaciju, jer je intervencija jako skupa. Primera radi, umesto jedne transplantacije srca, jeftinijim lečenjem može se spasiti deset života. Međutim, kadrovski se pokazalo da transplantacija srca može da se uradi kod nas. Sonja Todorović
