Izvor: Blic, 14.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi bez posla beže u zemlje EU
Kada bi svaka firma iz Srbije koja trguje sa kosovskim preduzećima umesto Albanaca za posrednike angažovala Srbe, posao bi dobilo oko pet hiljada kosovskih Srba, tvrdi Nebojša Simić, zamenik predsednika opštine Kosovska Kamenica.
Na Kosovu je trenutno oko 20.000 nezaposlenih Srba. Kada bi bar jedan član porodice radio, socijalna slika ne bi bila toliko sumorna. Povoljnim kreditima srpskih banaka omogućilo bi se Srbima da pokreću sopstveni biznis, da se udružuju u zadruge, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da otvaraju mala preduzeća, da se bave uslužnim delatnostima i tako redom. Na ovaj način, još pet hiljada Srba imalo bi obezbeđenu egzistenciju od poslova u kućnim radionicama, poljoprivrednim kompanijama, farmama, a velike su šanse da se solidno živi i od prikupljanja i prerade pečuraka, šumskog i lekovitog bilja. Neophodno je da iz Srbije dođu razvojni timovi da nam pomognu. Mi smo već uradili razvojne projekte, koji u svakom trenutku mogu da počnu da se realizuju - navodi Simić.
On dodaje da su ekonomski problemi Srba na Kosmetu nerešivi bez podrške i pomoći države Srbije, privrednika, firmi, udruženja, nevladinih i drugih organizacija.
Srbi najčešće nemaju nikakva primanja, a uglavnom su to mizerne nadoknade, pa su prinuđeni da se bave poljoprivredom. Naravno, Albanci bojkotuju povrće, voće, mleko, mlečne proizvode, meso i mesne prerađevine od Srba. Opet, država Srbija ne dozvoljava da Srbi iz Kosovskog pomoravlja poljoprivredne proizvode prenose preko administrativnog prelaza Končulj i prodaju ih u Srbiji. S druge strane Albanci ne dozvoljavaju Srbima da iz matice dovoze prehrambene i druge proizvode, osim u manjim količinama za sopstvene potrebe.
- Od 76 sela u opštini Kosovska Kamenica u tridesetak žive samo Srbi. U desetak sela jedni pored drugih žive Srbi i Albanci. Privreda u ovoj opštini je u katastrofalnom stanju. Više od 80 odsto Srba je nezaposleno, jer malo koja firma radi. Plate redovno primaju samo zaposleni u prosveti, zdravstvu i drugi budžetski korisnici - kaže Simić.
U potrazi za sigurnijom egzistencijom, inače, za poslednjih sedam meseci opštinu Kosovska Kamenica, u kojoj živi 12.000 Srba, napustilo je 150 porodica, uglavnom mladih bračnih parova. Azilanti koji su tako otišli u Švedsku, Luksemburg, Švajcarsku i druge evropske zemlje, međutim, nemaju pravo povratka na Kosmet.
Da stvar bude komplikovanija, njima su povratak na Kosovo zabranile upravo zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Inače, nealbanski živalj u opštini Kosovska Kamenica smatra da je pružanje azila jedan od najperfidnijih načina pritisaka na Srbe da se do poslednjeg isele sa Kosmeta, koji bi postao etnički čista kvazi državna tvorevina.
Sagovornik ,,Blica nedelje" dodaje i da se iz opštine od 1999. godine, kada je međunarodna zajednica uvela protektorat nad Kosmetom, u Srbiju odselilo oko pet hiljada Srba i Roma. Proces iseljavanja nastavlja se istim tempom jer su Albanci od Srba u proteklih osam godina u Kosovskoj Kamenici kupili 250 stanova i 150 kuća. U bescenje se prodaju i kupuju lokali i imanja. Albanci od Srba najčešće kupuju atraktivne lokacije pored saobraćajnica.
Ukoliko stigne stručna i finansijska pomoć iz Srbije i počne realizacija razvojnih programa, stvaraju se preduslovi da Srbi ostanu na Kosovu da ravnopravno trguju sa Albancima, da svoje proizvode izvoze van Kosmeta.
Nakaradna privatizacija
Brzom siromašenju Srba najviše je kumovala nakaradna privatizacija društvenih preduzeća. Kosovska poverenička agencija je državna preduzeća privatizovala po neviđenom modelu privatizacije „Spin of". Reč je o pilot projektu prema kojem od procenjene vrednosti kapitala državnog preduzeća, 20 odsto pripada radnicima koji se u poslednje tri godine nalaze na spisku zaposlenih. Srbi ovom privatizacijom nisu obuhvaćeni. Kada je međunarodna uprava dozvolila da se preregistruju kosmetske firme pod novim imenima, na spiskovima zaposlenih nije bilo Srba. To je isključilo mogućnost da Srbi učestvuju u podeli deobnog kolača od privatizacije. Srbi koji su bili zaposleni, od 2003. godine od Vlade Srbije primaju minimalnu novčanu nadoknadu od 8.500 do 11.000 dinara, kaže Simić.
