Izvor: Glas javnosti, 30.Nov.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špricevi u kontejneru
BEOGRAD - Bolnice u Srbiji dnevno naprave oko osam i po tona otpada, od čega je više od tone izuzetno opasno po zdravlje ljudi jer iskorišćeni špricevi, skalpeli i hirurške rukavice, kese pune urina, krvavi venski sistemi mogu biti prenosioci opasnih virusa i zaraza.
Uprkos Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji je od 2005. definisao obaveze zdravstvenih ustanova, najveći deo medicinskog otpada uglavnom završava u kontejnerima i na gradskim deponijama sa običnim otpadom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Doktor Miroslav Poznić, koji je zaposlen u kompaniji za uklanjanje medicinskog otpada, kaže da je u proceduri Zakon o upravljanju otpadom.
- Taj zakon trebao bi da stupi na snagu 15. maja iduće godine, a do tada svi će da rade po starom. Ako u komšiluku imate zubara u kanti za đubre možete naići na gomilu krvavih gaza, zuba i ostalih izlučevina - kaže Poznić.
Prema njegovim rečima, najveći broj medicinskog otpada iz državnih i privatnih ambulanti trenutno završava na deponiji u Vinči.
- Postojeći zakon se ne poštuje, pre svega zbog malih kazni. Međutim, onog trenutka kada novi zakon stupi na snagu kazne za nepropisno odlaganje medicinskog otpada iznosiće i do 3. 500.000 dinara - navodi Poznić.
MILIONSKI GUBICI
Nacionalna strategija zaštite životne sredine upozorava da godišnja šteta naše zemlje zbog neodgovarajućeg manipulisanja otpadom, odnosno nepostojanja fabrike za njegovu preradu iznosi između 98 i 276 miliona evra. Inače, Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) u okviru programa pomoći našoj zemlji prošle godine odvojila je oko 12,5 miliona evra za uništavanje medicinskog otpada. Tada je nešto više od pedeset zdravstvenih ustanova dobilo uređaje za sterilizaciju infektivnog otpada, autoklave i drobilice.
ILEGALNA TRGOVINA
Doktor iz KBC „Dragiša Mišović“, koji je insistirao na anonimnosti, izjavio je za Glas da u toj bolnici postoje posebne prese u kojima se melju različiti delovi tela, a tek posle sahranjuju da ne bi došlo do njihove zloupotrebe. Međutim, doktor kaže da je „javna tajna“ da se u pojedinim bolnicama na veliko trguje sa patoanatomskim otpadom.
- I pored toga što o skladištenju brinu Zdravstvena i Sanitarna inspekcija, postoji mogućnost da se ilegalnim putem ovaj „otpad“ iznese iz bolnica - objasnio je on.
On je naglasio da će nepoštovanje pravila i ugrožavanje zdravlja zdravstvenih radnika i građana ubuduće biti tretirano kao krivično delo.
Međutim, u medicinski otpad ne spadaju samo lekarski instrumenti, već i najrazličitiji delovi tela amputirani prilikom operacija, kao i mrtve bebe.
- Do pre nekoliko godina amputirani delovi tela spaljivani su u kotlarnicama bolnica, što je u EU strogo zabranjeno. Danas se, međutim, sahranjuju - kaže doktor Poznić, ali naglašava da je javna tajna da pojedine bolnice u saradnji sa farmakološkim klinikama prodaju placente, koje takođe spadaju u patoanatomski otpad.
Prema njegovim rečima, „Galenika“ je do pre nekoliko godina kupovala placente za proizvodnju raznih vrsta krema i pomada koje se koriste za podmlađivanje kože, a i danas veliki broj bolnica zamrzne placentu i tek u slučaju da posle 30 do 40 dana ne pronađu kupca šalju je na groblje.
Radnici JKP „Pogrebne usluge“ svakog petka posebnim hladnjačama obilaze zdravstvene ustanove i preuzimaju patoanatomski otpad za sahranjivanje u izdvojenom delu groblja „Orlovača“. Nikola Zeljković, upravnika ovog groblja, kaže da patoanatomski otpad i mrtve bebe kopaju u jame dubine oko četiri metra.
- U jednu jamu mogu da se zakopaju oko dve do tri ture. Posle svake isporuke rupa se prekriva slojem zemlje, a naredne nedelje se u postojeću jamu stavlja još jedna tura koja se prekriva slojem zemlje debljine 60 - 70 centimetara - objašnjava Zeljković, dodajući da je celu tu proceduru prati određena papirologija kako bi se u slučaju ekshumacije znalo gde šta zakopano.
