Izvor: Politika, 15.Nov.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spoticanje o državne podsticaje
Poljoprivrednici iz Kolubarskog okruga ne očekuju da će ih bitnije podržati novi zakon o podsticajima, subvencijama i regresima iz agrarnog budžeta, jer uvek kada su im potrebne pare one kasne ili ih nema
Valjevo – Teško je očekivati da se napravi savršen zakon, ali bi bila još gora situacija ako bi se uredbama regulisali podsticaji za poljoprivredne proizvođače. Cilj donošenja zakona je da se stvori dugoročna, stabilna i predvidiva agrarna politika i da tačno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znate šta vas u narednom periodu očekuje i da na osnovu toga možete da planirate svoju proizvodnju.
Ovim rečima je u Valjevu Senad Mahmutović, državni sekretar Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, otvorio javnu raspravu na ovu temu. Bili su pozvani poljoprivredni proizvođači iz svih opština Kolubarskog okruga, ali sala Skupštine grada u Valjevu bila je poluprazna. Shvatili smo iz kasnijih diskusija i razgovora da su tog dana imali „preča posla“ zato što ne očekuju da će im novi zakon poboljšati situaciju. Državni sekretar je, ipak, nastojao da ubedi prisutne da bolji dani i puniji agrarni budžet, izvesno, dolaze. Predstavljajući nacrt zakona koji će u javnoj raspravi biti još koji dan, tačnije do 16. novembra, naveo je nekoliko njegovih bitnih karakteristika. Najpre, da će se u njemu jasno definisati minimalni podsticaji iz agrarnog budžeta navodeći kao primer premiju za litar kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka, koja će iznositi sedam dinara po litru a u ratarstvu 6.000 dinara po hektaru plus regres za gorivo, seme i mineralno đubrivo, što bi moglo da dobaci do 12.000 dinara. Naveo je da će na visinu podsticajnih sredstava znatno uticati kvalitet proizvoda, kao i visina prinosa. Novi zakon predviđa i posebne podsticaje za područja sa otežanim uslovima za bavljenje proizvodnjom, za investicione projekte, odnosno takozvani ruralni razvoj, kao i organsku proizvodnju. Većina stimulacija usklađivaće se srazmerno tome koliko se agrarni budžet bude punio uz podatak da je iz njega u ovoj godini isplaćeno 1,2 dok se duguje oko dve milijarde dinara.
Predrag Ilić, poljoprivrednik iz valjevskog sela Klanice, poželeo je zakonu puno sreće posebno dok bude prolazio kroz skupštinsku proceduru, ali i dodao da je on u međuvremenu za jesenju setvu prevrnuo džepove.
– Samo za sedamsto litara nafte morao sam da platim 1.000 evra, gde je seme, veštačko đubrivo i sredstva za zaštitu. Kada ću i hoću li ja uopšte da dobijem tih 6.000 dinara po hektaru? Ne smem ni da pomišljam, jer je postalo pravilo da kada me zasvrbe dlanovi dobijem informaciju da je agrarni budžet prazan ili je račun sa kojeg treba da „legne“ ta crkavica blokiran – kaže Predrag.
Miško Simović iz Mionice kao i dr Radisav Vujić, iz Poljoprivredne savetodavne službe u Valjevu, upozorili su predstavnika Ministarstva za poljoprivredu da upravo otkupljivači, zbog zakonske neuređenosti, najviše mešetare i pljačkaju proizvođače mleka. Oni određuju i kvalitet i cenu i uzimaju za sebe koliko im je potrebno. Tražili su da po novom zakonu država utvrđuje takve podatke preko referentnih laboratorija.
Zoran Kosić, jedan od najpoznatijih odgajivača ovaca u Kolubarskom okrugu, veli da su podsticaji po jednoj umatičenoj ovci od 4.000 dinara nedovoljni, jer polovina te sume odlazi na nekoliko pratećih organizacija, tako da preostali iznos jedva može dobaciti za kupovinu najjeftinije hrane. A kako uplata kasni i po pola godine, takvu podršku ocenjuje kao simboličnu. Prigovor na nacrt novog zakona imao je i Zoran Milinković iz sela Bukovice, navodeći da u njemu nije predviđena podrška poljoprivrednih domaćinstava koja se vode kao preduzetnička, iako se isključivo bave primarnom proizvodnjom. Primećeno je da na spisku za podršku nema živinara i onih poljoprivrednika koji su se opredelili za ribarstvo. Svi ostali koji su svrstani u ciljnu grupu za novčanu podršku stavljeni su na spisak sa najrazličitijim uslovima.
– Ja sam iz Beograda došao pre četiri godine u ubsko selo Čučuge da se bavim voćarstvom. Za pisanje aplikacije za podsticajna sredstva, angažovao sam dva prijatelja pravnika. Uz njih i ja kao bivši službenik-revizor dao sam sve od sebe, i verujte, iz prvog puta nismo uspeli valjano da kompletiramo potrebnu dokumentaciju. Imam utisak kao da u Ministarstvu radi neka komisija koja se trudi svim silama da napiše pravila koja niko neće razumeti i zbog kojih mnogi dižu ruke – kaže novopečeni voćar Zoran Dimitrijević iz Uba, dodajući da u novoj verziji takođe ne primećuje bitnije promene tako da će se nastaviti sa daljim spoticanjem poljoprivrednika o državne podsticaje.
Budo Novović
objavljeno: 15.11.2012.
