Izvor: Glas javnosti, 04.Nov.2009, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporost sudstva država mora da plati
BEOGRAD - Država Srbija se potpisivanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima obavezala da sva suđenja moraju da se okončaju u razumnom roku, dok u sudskoj praksi krivični postupci protiv građana traju i do deset godina.
Advokat Vojin Biljić, stručnjak za ljudska prava objašnjava za Glas javnosti da svi građani protiv kojih je krivični postupak vođen duže od pet godina, imaju pravo da tuže državu i traže novčanu naknadu nematerijalne štete. Našoj redakciji, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dostavljen je dokument republičkog pravobranilaštva u postupku koji se vodi pred prvim opštinskim sudom, gde je tužilac od države tražio naknadu materijalne štete jer je protiv njega duže od deset godina vođen krivični postupak. Zamenik Državnog pravobranioca Olja Jovičić je u odgovoru na tužbu otprilike napisala da pravo na naknadu štete tužilac nije ostvario jer nije bio u pritvoru.
Na pitanje da li činjenica da neko nije bio u pritvoru i da se branio sa slobode tokom krivičnog postupka koji je trajao deset godina znači da on nema pravo da tuži državu advokat Biljić kaže da to apsolutno nije slučaj.
- Ukoliko je krivični postupak vođen deset godina, tu postoji „povreda prava na razuman rok“ koja je garantovana i našim građanima kada smo potpisali Evropsku konvenciju. Član 6 stav 1 ove konvencije štiti naše građane od tako nerazumnih rokova suđenja - objašnjava Biljić i dodaje da je pravo na „razuman rok suđenja“ garantovano i članom 32 ustava Srbije. Biljić dalje kaže da je on već već dobio sporove protiv države Srbije, od kojih jedan u Strazburu, a drugi pred Ustavnim sudom Srbije.
- Procedura za podnošenje ovakvih tužbi je predviđena poslovnikom Ustavnog suda - rekao je Biljić u izjavi za Glas.
Prema rečima Dejana Milića portparola Ustavnog suda Srbije, više od jedne trećine žalbi podnetih Ustavnom sudu odnose se na povredu prava na pravično suđenje u razumnom roku.
- Ustavnom sudu je podneto preko 4.000 žalbi, a više od trećine se odnosi na kršenje prava na suđenje u razumnom roku. Prema podacima kojim raspolažem 46 žalbi je usvojeno, odbijene su 43, dok je nekoliko stotina odbačeno zbog procesnih razloga - kaže Milić.
