Izvor: RTS, 15.Jul.2019, 07:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spomenik zahvalnosti Francuskoj – simbol zajedništva i stradanja dva naroda

Baš kao i danas, još od ranog jutra tog 11. novembra 1930. godine Beograd je dobio praznični izgled. Kuće u glavnim ulicama bile su okićene cvećem i francuskim i jugoslovenskim zastavama. Državne institucije i prodavnice nisu radile, a desetine hiljada Beograđana i gostiju okupilo se na otkrivanju Spomenika zahvalnosti Francuskoj.
Na ideju su šest godina ranije došli članovi tadašnjih udruženja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prijatelja Francuske i đaci i studenti francuskih škola. Posao je poveren Ivanu Meštroviću. Figura teška pet tona izlivena je iz 14 delova, a samo taj proces trajao je tri i po meseca. 

"Spomenik predstavlja jednu francusku žensku figuru – Marijanu, ili Jovanku Orleanku, kako se u ono doba govorilo – koja u jednom herojskom pokretu želi da pokaže da štiti novonastalu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevinu Jugoslaviju", objašnjava dr Stanislav Sretenović, istoričar sa Instituta za savremenu istoriju.
Ovaj spomenik simbol međusobnog poštovanja, zajedništva i velikog stradanja dva naroda u Prvom svetskom ratu opstao je i tokom Drugog svetskog rata.
"Zatim su nove komunističke vlasti želele da se dočepaju francusko-srpskog sećanja, koje je kod Srba bilo razvijano, i da ga upotrebe za svoje dnevnopolitičke ciljeve predstavljanja njihove ideologije i te nove Jugoslavije na međunarodnom i unutrašnjem planu", dodaje Sretenović.
Amanet iz 1930. poštovan je sve do NATO agresije na SR Jugoslaviju, u kojoj je učestvovala i Francuska.
"Tada su određeni građani izražavali svoje negodovanje tako što su spomenik prekrili crnim velom. Posle političkih promena 2000. godine, ovaj spomenik ponovo dobija na značaju", navodi Sretenović.
Posle nekoliko pokušaja restauracije 2011. godine, odlučeno je da postament visok sedam metara mora u potpunosti da bude zamenjen. Radilo se od marta do avgusta 2018. godine, a samo skidanje skulpture bilo je pravi građevinski poduhvat.
"Na samom gradilištu formirana je platforma sa kliznom dizalicom i na tom mestu je sve vreme rađena konzervacija i restauracija same skulpture. Tako da smo morali da je na takav način skinemo, pre toga oslobodimo od betona i da je potom na tom inprovizovanom prostoru gradilišta sastavljamo i da pravimo sasvim novi način pričvršćivanja", objašnjava Zoran Tucić, arhitekta konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika.
U unutrašnjost spomenika ugađene su i specijalne instalacije.
"U samom postamentu su izvedene i dodatne instalacije jer smo bili u mogućnosti da ih ugradimo, tako da će skulptura biti i provetravana i skupljaće i cureću bronzu iz unutrašnjosti", objašnjava Tucić.
I ne samo zbog restauracije, stručnjaci smatraju da posetom francuskog predsednika ovaj spomenik ponovo oživljava.
"Ovaj dolazak predsednika Makrona i dolazak do spomenika ako ga bude, mislim da je izuzetno važan simbolički gest, jer Francusku i Srbiju ponovo vezuje, jer Francusku i Srbiju u jednom drugom kontekstu povezuje, u kontekstu pomirenja, u kontekstu evropskih integracija i u kontekstu prosperiteta Srbije zajedno sa Francuskom, koja je jedan od stubova EU", ocenjuje Sretenović.
Inače, originali reljefa sa postamenta na kojima su simbolično prikazani srpski i francuskih strelaci i đaci sa Sorbone, natpisi Francuskoj i "volimo je kao što je i ona nas volela" predati su Muzeju Grada Beograda na čuvanje.

Nastavak na RTS...