Izvor: RTS, 31.Jul.2015, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik na Ušću, sećanje na žrtve 90-ih
Beograd bi trebalo da dobije spomenik srpskim žrtvama i građanima Srbije stradalim tokom ratova devedesetih godina. U Muzeju istorije Jugoslavije u petak će biti izložene makete 20 pristiglih rešenja i biće odlučeno kako će izgledati memorijalni kompleks na Ušću. U međuvremenu stižu i druge ideje za spomenike.
"Kamen spoticanja" na pločniku, kao opomena na holokaust, sa imenom žrtve i opisom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << njenog života – ideja je prihvaćena u više od 500 gradova ne samo u Nemačkoj. U Beogradu makar dve ideje kako da se setimo naših. Prva: spomenik građanima Srbije koji su stradali u sukobima u bivšoj Jugoslaviji devedesetih.
Gradski menadžer Goran Vesić kaže da za sada postoji oko 26.000 imena, a biće upisana sva imena koja postoje u zvaničnoj evidenciji.
"Odluka je da sva imena budu upisana, jer spomenik srpskim žrtvama i građanima Srbije stradalim za Srbiju u ratovima 90-ih treba da ima ta imena, da se zna ko je sve stradao. U našoj istoriji nemamo mnogo spomenika sa ispisanim imenima ljudi", kaže Vesić.
Na stradale 90-ih podseća spomen-ploča na Savskom trgu, na one '99. "Večna vatra" na Ušću. Nova ideja je da pored spomenika bude i memorijalni centar, odnosno objekti u kojima bi se prikupljala i izučavala istorijska građa.
Postoji i ideja o pokretanju inicijative da se izgradi memorijalni kompleks srpskih žrtava genocida.
Nenad Popović iz SNP-a kaže da moramo da imamo jedinstveno mesto koje će predstavljati simbol stradanja srpskog naroda u 20. veku, kao što Jevreji imaju Jad Vašem.
Kako kaže, na tom mestu moraju da budu popisane sve srpske žrtve od austrijskih odmazdi u Prvom svetskom ratu u Mačvi, preko žrtava u Jasenovcu, Jadovnu u Drugom svetskom ratu sve do "Oluje", "Bljeska" i NATO bombardovanja.
Mogu li sve inicijative pod jedan spomenik?
Istoričar Bojan Dimitrijević smatra da bi bilo najbolje kad bi sve žrtve 20. veka koje su pale u Srbiji za razne ideologije u raznim ratovima bile pod jednim spomenikom.
"Meni bi kao istoričaru više značila internet baza sa imenima svih ljudi koji su poginuli u ratnim dejstvima 90-ih nego spomenik koji služi više za političke svrhe", kaže Dimitrijević.
U Prvom svetskom ratu poginulo je više od milion ljudi, u Jasenovcu se došlo do brojke od 700.000 stradalih Srba, ali se ne znaju, međutim, sva imena.
Devedesete su obeležili ratovi na prostoru bivše zajedničke države. "Oluja" je odnela više od 2.000 života. Za 78 dana bombardovanja ubijene su, kako se procenjuje, dve i po hiljade civila
