Izvor: Politika, 21.Sep.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasonosno bekstvo
Ima samo petnaest godina i nekoliko brakova iza sebe
Mršava, sitna Mirsada deluje poput devojčice od deset godina. Iza nje, za koju su ustanovili da je nedavno napunila petnaest godina, što odudara od njenog izgleda, stoji životna priča koja ne dolikuje ni starijima od nje, a kamoli njenom uzrastu. Udavala se, kaže, četiri puta. Deluje neverovatno, ali stručni tim Prihvatilišta došao je do podataka da je to istina. Sva četiri nevenčana muža „pregrmela” je od svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trinaeste godine.
– Zašto si se tako lako odlučivala na udaju.
– Ma, nisam mislila da se udajem. Ali dođe čovek na vrata, pokuca i uđe. Kaže, oženio bi se mnome. I odem s njim. Kada stignemo u njegovu kuću (baraka) kaže da me je platio 200 evra i da budem poslušna. On će biti dobar prema meni. I bio je, ali znaš šta, smetalo mi je što je toliko stariji do mene, pa sam pobegla i vratila se kući.
Kratko je boravila u kući. Ponovo se udala, jer je po nju došao čovek i pitao da ide s njim. Bio je dobar prema njoj, ali svekrva joj se nije dopala. Vratila se kući.
Jednog dana pojavio se momak sa majkom. Želeo je da je povede sa sobom. Opet je uzela nešto stvari i pošla u nepoznato.
– Nisi se plašila?
– Nisam. Računala sam, ako mi se ne dopadne, ponovo ću pobeći kući.
To je i učinila jer, kako reče, nije mogla da smisli njegov dodir na svom telu. Nešto joj je smetalo.
– Ovaj četvrti, znaš, dopao mi se, mada mi je i on rekao da je platio za mene 200 evra i da moram da ga slušam. Mislila sam da će biti dobro jer me je odveo u grad. Terao me je da prosim i sve pare da mu dam do dinara. Stalno je bio tu negde i kontrolisao me. Kupio bi sebi da jede i pije, a meni ni mrvicu hleba ne da. Ako zucnem, bije.
Razmišljala je kako da se izbavi iz pakla u kome se našla. Siromaštvo, glad, batine...
– Jedne večeri kada je bio malo pod gasom stajala sam na ćošku i prosila. Naišao mu je drug i dok su oni pričali, ja sam se dala u beg. Trčala sam ne okrećući se i samo mislila na jedno, da se spasem, da me ne stigne. Više se ne sećam koliko dugo sam trčala i kada sam ugledala muškarca i ženu zaustavila sam se i preklinjala ih da mi pomognu. Rekla sam im da sam silovana i da me je strah. Pozvali su policiju. Oni su me dovezli u Prihvatilište.
Ona će uskoro biti smeštena u dom za decu bez roditeljskog staranja.
Snežana Prljević
objavljeno: 22.09.2010.
