Izvor: RTS, 07.Sep.2009, 12:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španski kralj zaveštao organe
Huan Karlos, kralj Španije i Hoze Kareras, operski pevač, na listi su onih koji su zaveštali svoje organe. Uz takve primere nije čudno što je Španija na prvom mestu u svetu kada je reč o donacijama i transplantacijama organa.
Donacija organa za mnoge je i dalje bauk. Ne mogu da prihvate da bi organi njihovih bližnjih ili njihovi, posle smrti mogli da budu odstranjeni, mada bi to nekom bio spas. U Španiji, već godinama, većina građana je potpuno svesna da i posle smrti, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mogu da pomognu drugima.
Svest Španaca o potrebi poklanjanja organa podignuta je brojnim kampanjama, ali i podrškom katoličke crkve koja je donaciju organa okarakterisala kao pomoć bližnjem svom. U Španiji je samo prošle godine urađeno oko 4.000 transplantacija.
Od prve transplantacije u Španiji, obavljene u Bolnici u Barseloni 1965. godine, do današnjih rezultata put je bio dug i nimalo lak.
Pre samo dve decenije većina Španaca protivila se donaciji. Danas je njih 85 odsto za, objašnjava koordinator za transplantaciju u klinici koja godišnje obavi 300 ovakvih zahvata.
"Mnogo ljudi ima rođaka ili prijatelja koji su dobili organ - bubreg, jetru ili koštanu srž. Mislim da ljudi tako postaju svesni da je najbolja odluka ako draga osoba umre da treba pomoći drugima. To je humana i solidarna stvar", rekao je Marti Manjalik, koordinator za transplantaciju, "Hospital Klinik" u Barseloni.
Isto tako misle i građani Barselone.
Zakon u Španiji propisuje da su svi građani potencijalni donori. Bez obzira na to, lekari posle moždane smrti uvek konsultuju porodicu.
Pozitivan odnos Španaca prema donaciji
Pre dvadeset godina Džordi Madorel bio je prvi donor više organa u Španiji. Imao je 18 godina kada je teško povređen u saobraćajnoj nesreći, sećaju se njegovi roditelji.
"U jednom momentu kada je Džordi bio svestan, rekao nam je - ne razumem kako ljudi ne doniraju organe, jer kad jednom umru ne trebaju im. Mislio je da je to prirodno i normalno", kaže Maite Madorel, Džordijeva majka.
Lekari tada nisu verovali da će roditelji pristati da daju organe svog sina.
"Dvadeset godina kasnije srce nam je puno. Znamo da je petoro ljudi živo zahvaljujući Džordiju. To je dobar način da prihvatite smrt, rekla je Džordijeva majka.
Pozitivan odnos Španaca prema donaciji organa posledica je podjednako običaja lekara da odmah posle moždane smrti konsultuju porodicu o donaciji i kampanje koja Špancima objašnjava da je taj čin nešto najhumanije što se može uraditi u tom trenutku.
Roditelji Džordija Madorela jedan su od hiljada primera koji potvrđuju koliko je to tačno.
