Izvor: B92, 03.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spajanje praznika na srpski način
Beograd -- Kategorija vanrednih mini-godišnjih odmora jeste naš patent, iako nije sasvim neuobičajena pojava u mnogim zemljama.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje odredilo je da neradni dani za novogodišnje i božićne praznike, osim vikenda, budu 3. januar i dan Božića, 7. januar. Međutim, većina firmi i državnih institucija spojila je ta dva praznika, pa su tako radnici dobili mini odmor od 31. decembra do 9 januara.
I dok u Ministarstvu kažu da je to individualna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odluka poslodavaca, ekonomisti ocenjuju da se na taj način gubi novac i vreme u ionako lošoj ekonomskoj situaciji u Srbiji.
Važeći Zakon o praznicima u Srbiji propisuje da su neradni dani za Novu godinu 1. i 2. januar, ali s obzirom da je jedan od tih dana nedelja, neradan dan se premešta i na ponedeljak, 3. januar. Osim toga, zakon predviđa da se za Božić ne radi samo 7. januara.
Međutim, zamenik ministra za rad i zapošljavanje Ljiljana Milosavljević objašnjava da zakon ne zabranjuje spajanje praznika. "Praktično je na samom poslodavcu da odluči da li će dozvoliti da radnici ta tri dana ne rade ili da dolaze na posao. Po mom mišljenju, ipak bi trebalo raditi s obzirom na situaciju u kojoj je zemlja i da mi imamo vrlo nisku produktivnost rada. Naša preporuka je da se radi", kaže Milosavljević.
Ekonomisti, međutim, smatraju da spajanje praznika pokazuje da se mi ponašamo kao u vreme dok je država bila pod sankcijama. "Kod nas taj imidž 'radio - ne radio, svira ti radio', koji je važio poslednjih 50 godina, izgleda da se ni u godinama tranzicije nije promenio, a ne vidim ni da se vlast nešto mnogo trudi da objasni ljudima da nisu vremena za odmaranje. Mi smo se previše odmarali i morali bismo da počnemo da radimo", smatra ekonomiski novinar Miša Brkić.
Spajanje praznika pokreće i pitanje gubljenja novca, vremena i dodatno smanjenje produktivnosti u našoj zemlji. Miša Brkić smatra da je problem u starom načinu razmišljanja gde poslodavci vode računa o trošenju energije, a ne o svojoj dobiti. "Energija svuda u svetu nije toliko visok troškovni deo da bi ljudi morali da ostanu kod kuće i da ne rade. Stresova ima i proizvodi ih država, a ne poslodavac na radnom mestu. Ako bismo sledili logiku da se odmaramo od stresova koje nam vlast priređuje, onda bismo morali da se odmaramo godinu dana", kaže Brkić.
U Ministarstvu tvrde i da spajanje praznika može dovesti i do određenih problema. "Praktično, ako se ne rade ta tri radna dana, oni bi trebalo da se nadoknade u drugom periodu da bi se obezbedio ukupan fond časova rada na godišnjem nivou. Ovako se gubi fond radnih časova, a radnici bi trebalo da imaju taj fond koji je predviđen po zakonu", kaže Ljiljana Milosavljević.
Međutim, da paradoks bude veći, u zakonu nisu propisane sankcije ukoliko radnik ipak ne odradi dane koje je dobio spajanjem dva praznika, odnosno može potpuno opravdano da se nada da će mu to biti plaćeno.
.jpg)
