Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Sokolova rakija" najbolja
Na festivalu šljivovice u Minesoti rakija iz Kostojevića kod Bajine Bašte osvojila zlatnu medalju
UŽICE – Stara "sokolova rakija", nekrunisana kraljica naših žestokih pića, nedavno je ovenčana prestižnim priznanjem. Pomalo neočekivano, poslata bez neke veće takmičarske ambicije, u bocama uzetim iz magacina iz koga ide u redovnu prodaju za američko tržište, na festivalu šljivovica u državi Minesoti u SAD rakija poreklom iz Kostojevića kod Bajine Bašte >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osvojila je prvo mesto i zlatne medalje. I to u konkurenciji 27 rakija iz Amerike, Izraela, mnogih evropskih zemalja, pa i čuvene češke "jelinek" šljivovice koja je na ovom prestižnom nadmetanju do sada uglavnom pobeđivala.
Javnost kod nas, u zemlji gde je dobra rakija u podrumu srpskog domaćina pitanje prestiža, zna za kostojevićku "sokolovu rakiju", ovenčanu sa osam velikih zlatnih medalja na novosadskim sajmovima, koja se poslednjih godina izvozi u Ameriku, Kanadu, Australiju, evropske zemlje, a od Nove godine, kako je upravo dogovoreno, biće je i na tržištu Rusije. Čuli su ljudi za ovu šljivovicu koja u izvoz ide kada u hrastovim buradima odleži punih sedam godina, a pravi je i tržištu nudi minulih 12 godina porodica Bogdanović, u kojoj već sedma generacija peče kvalitetnu rakiju.
– Prošle godine počeli smo da izvozimo u Ameriku, pa je naš uvoznik za SAD, firma "Superimport" iz Sakramenta, u oktobru poslala "sokolovu rakiju" na taj svetski festival šljivovice u Minesoti, da joj međunarodni žiri oceni kvalitet. Mada smo prvi put učestvovali, pripalo nam je prvo mesto i zlatna medalja. I to bez ozbiljnijih priprema, iako drugi pripremaju posebne rakije za ovakva takmičenja. Uvoznik je, jednostavno, otišao u magacin i uzeo za slanje ocenjivačkoj komisiji, onako s reda, karton pun boca. Pošto se taj festival u ovoj branši smatra nezvaničnim prvenstvom sveta, znači da je stara "sokolova rakija" za 2006. godinu postala svetski šampion – ispričao je novinarima u Užicu osnivač i vlasnik firme "RB global" (koja rakiju proizvodi i plasira) Rade Bogdanović.
On dodaje da je ovo prava potvrda vrednosti, i to pred nezavisnom ocenjivačkom komisijom, u oštroj međunarodnoj konkurenciji. Rezultati tog festivala početkom ovog meseca predstavljeni su američkoj javnosti, a o "sokolovoj rakiji" pravljenoj u malim Kostojevićima pisaće, kako Bogdanović najavljuje, i ugledni "Njujork tajms".
Pomenuto šampionsko zvanje samo je kruna višegodišnjih poslovnih uspeha ovih proizvođača. Počeli su 1994. ozbiljnije da se bave ovim poslom, da bi već sledeće godine pozlatili svoj rad na Novosadskom sajmu, i od tada, sve dok drugima nisu prepustili, isto su činili narednih sedam godina. Izvoz "sokolove rakije", nazvane po sokolskom kraju iz koga potiče (tvrđava Soko je jedna od šest koje je knez Mihailo bez kapi krvi oslobodio od Turaka), počeo je pre sedam godina i stranci je rado piju. U svetu su zahtevi i ukusi različiti, a oni su svoju šljivovicu sertifikovali tamo gde su kriterijumi najstroži, u Kanadi. Trenutno izvoze dve trećine ukupne proizvodnje, ali kod njih u proizvodnji ne važi koncept "velikih brojeva", već vrhunskog kvaliteta i ograničenih količina, kaže Bogdanović, pa dodaje da je cena stare "sokolove rakije" oko 25 dolara po boci (0,75 litara) za američko tržište, a i kod nas je najskuplja među rakijama (za tridesetak odsto od sledeće najskuplje).
U čemu je tajna tog poslovnog uspeha, kad mnogi kod nas rakiju peku, a devize od nje ipak ne ubiraju? Rade Bogdanović zagonetno kaže da je tajna "sokolove rakije" u većem broju malih tajni.
– Jedna od njih je u velikoj ljubavi hrastovog bureta i rakije. A kako svaka ljubav oplemenjuje, što ljubav duže traje, rakija je sve bolja. Vrhunskog kvaliteta nema bez starenja, ležanja rakije u hrastovini. Za proizvodnju se koristi samo najkvalitetnija sirovina, svaki potencijalni uzorak ide na hemijsku analizu, a tek svaki treći-četvrti uzorak prođe naše zahteve za kvalitet. Posebno se vodi računa o destilaciji, tu se izdvaja i odbacuje ono što kvari ukus rakije. Spajanje raznih sorti šljiva daje bolji ukus piću, još je moj deda spajao "madžarku" i "trnovaču". Naravno, stručno usavršavanje u poslu i dovoljno znanja svemu prednjači – objašnjava naš sagovornik, magistar mašinstva, čija je cela porodica uspešna: supruga Branka je takođe magistar, kćerka Maja je u Americi, radi kod Bila Gejtsa, a sin Ivan, koji je završio fakultet, zajedno je sa roditeljima u proizvodnji "sokolove rakije". Imaju i sedam zaposlenih, s tim što se destilacija i starenje ovog pića radi u Kostojevićima, punjenje u Beogradu, dok je sedište firme "RB global" u Užicu.
Branko Pejović
[objavljeno: 17.11.2006.]
.jpg)
