Izvor: Politika, 01.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sokoj tužio RTS zbog „muzičkog dinara”
Nacionalna televizija se, s druge strane, obratila Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti tarifnika organizacije muzičkih autora Srbije
Iako je svojevremeno bilo pretnji iz Evrope da Radio-televizija Srbije zbog neplaćanja autorskih prava Sokoju, organizaciji muzičkih autora Srbije, neće biti dozvoljeno organizovanje Evrosonga, poprilična zaostala potraživanja još nisu izmirena. Marija Cvijanović, stručni saradnik Odeljenja marketinga u Sokoju, vrlo je škrta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na rečima, kad je reč o neplaćanju muzičkog dinara.
– Samo mogu da vam kažem da je Sokoj podigao tužbu i da je sve to sada u nadležnosti Trgovinskog suda u Beogradu. Znači, postupak je u toku – kaže Marija Cvijanović.
Naša sagovornica pominje Međunarodnu konfederaciju društava autora i kompozitora (CISAC), sa sedištem u Parizu, čiji je Sokoj član od 1956. godine. Ovo međunarodno udruženje obratilo se tokom maja protestnim pismom nacionalnoj televiziji RTS i srpskim vlastima, ukazujući na višegodišnje ignorisanje zakonom obavezne naknade.
– Do današnjeg dana izostala je reakcija državnih organa, iako su na Evropskom komitetu CISAK-a bili okupljeni predstavnici 45 društava za kolektivno ostvarivanje autorskih prava iz Evrope – podseća Marija Cvijanović. – Tom prilikom je jednoglasno usvojena rezolucija o kršenju autorskih prava od strane RTS-a. Rezoluciju bi trebalo shvatiti kao upozorenje, jer sledeći korak koji može da se preduzme jeste zabrana emitovanja inostranog muzičkog repertoara.
Ako se izuzme nacionalna televizija, raspitujemo se ko je još na listi dužnika Sokoja, koliko para, otkada"
– Sokoj ima više od dvadeset hiljada korisnika u Srbiji, dakle onih koji plaćaju takozvani muzički dinar. Reč je o ugostiteljima, vlasnicima splavova, diskoteka, auto-prevoznicima, aerodromu, frizerskim radnjama, trgovinskih lanaca, radio-televizijske stanice. U vreme tranzicije i promene vlasničkih odnosa sve je teže naplatiti potraživanja – ističe Cvijanović.
Tarifa podrazumeva bodovnu listu za svaku vrstu korišćenja, ima je na sajtu Sokoja. Ipak, da vidimo primer jednog ugostitelja.
– Jedan kafić sa 30 mesta za mesec dana po stolici, za domaći i inostrani repertoar, po posetiocu plati samo 64 dinara za autorska prava muzike – navodi Cvijanović. – Ukupno to je 2.650 dinara mesečno, ako se preračuna broj bodova i broj stolica. Sa organizatorima koncerata nemamo problema, oni uglavnom izmiruju sve troškove. A svadbe kafedžije posebno prijavljuju i plaćaju muzički dinar po posebnoj računici.
A ako ne prijavi, ko će to učiniti, interesujemo se.
– Imamo terenske zastupnike, njih 50-60 po celoj Srbiji, koji evidentiraju korisnike muzike i obaveštavaju ih koliko bi trebalo da plate za muzička prava. To nisu uhode, kontrolori, oni samo obaveštavaju korisnike da se za muziku kao autorsko delo mora platiti naknada – opisuje naša sagovornica kako „nerviraju” neplatiše.
A vikend-tezge naših muzičara? Plaćaju li oni naknadu ili čim pređu granicu postaju neuhvatljivi? Marija Cvijanović se smeška i kaže da nema takvih. Za sve što nam pošalje GEMA, nemačka agencija poput Sokoja, recimo, odmah stupamo u akciju. Ali to je uhodan sistem, nema problema, namire se sve nadoknade.
Znatiželjnici nikad ne propuštaju da pitaju o kojim sumama je reč, mi spadamo u takve"
– Politika kuće je da se bez saglasnosti autora ne može u javnosti reći koliko ko dobija, a ni koliko plaća jedna televizija, emisiono preduzeće, jer naknada za muziku je procenat od njenog profita. Time bih vam otkrila koliki je prihod neke medijske kuće, zato sume ne pominjemo – opet se brani od konkretnih podataka Marija Cvijanović.
-----------------------------------------------------------
RTS traži zaštitu pred Ustavnim sudom
U Takovskoj ulici ističu neslaganje sa načinom na koji se obračunavaju troškovi za korišćenje muzike u programu javnog servisa i saznajemo da je, zbog problema sa Sokojem, RTS pokrenuo sudski spor za ocenu ustavnosti njihovog tarifnika.
– Svi emiteri koji imaju nacionalnu frekvenciju pokrivanja teritorije Srbije složili su se da tarifa koju Sokoj primenjuje nije zasnovana na zakonu i tim povodom obratili su se i Savetu Radiodifuzne agencije – objašnjava Stanislav Veljković, generalni sekretar RTS-a. – Mi smo otišli i korak dalje pa smo podneli Ustavnom sudu Srbije inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti te tarife, kao i cenovnika s kojim su nam se obratili i Sokoj, ali i OPFS (Organizacija proizvođača fonograma Srbije) i Pragus, neko novo udruženje koje štiti prava glumaca. Smatramo da taj tarifnik koji su oni doneli i primenjuju ga nije napravljen po zakonu i da je donet paušalno i na zakonu neutemeljenim osnovama. Ta inicijativa je, dakle, poslata, postupak je pokrenut i mi čekamo odluku Ustavnog suda Srbije.
– S obzirom na to da je Sokoj poveo sudski postupak protiv nas u Trgovinskom sudu, tražili smo prekid tog postupka do odluke Ustavnog suda – dodaje Veljković. – Ukoliko, recimo, sud odluči da nije bilo u skladu sa zakonom, onda će oni morati da menjaju tarifnik i postupe isključivo po članu 163 Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Naš sagovornik, ipak, podvlači da je tarifnik Sokoja donet bez ikakve javne rasprave kod distributera sa nacionalnim pokrivanjem i obaveštavanja i ostalih emitera. Cenovnik je, ističe Veljković, donet paušalno, uz računicu „vi imate 30 odsto informativnog programa i 30 odsto muzičkog programa i platićete toliko i toliko”.
– Kada se kaže da bi trebalo da platimo 1,5 odsto ukupnog prihoda to podrazumeva zaradu od komercijalnih poslova i pretplate i donacija, ako ih ima. U Zakonu o autorskim pravima, pak, kaže se da se naknada za muzički sadržaj utvrđuje srazmerno emitovanom muzičkom repertoaru u odnosu na ukupno trajanje programa i prihodima koje emitovanjem tih muzičkih dela ostvari nacionalni emiter – prepričava ključni 163. član generalni sekretar RTS-a.
Sokoj je, po njegovim rečima, odredio da se naknada za muzička prava autora plaća odokativno po principu „toliko informativnog programa”, „toliko muzičkog”. Iako RTS ima još i kulturni, zabavni, verski, naučni program, školski. Filmski, pa je neprihvatljivo samo jednostrano razrezivanje u odnosu informativni, muzički program i kraj, podseća Stanislav Veljković.
Rajna Popović
[objavljeno: 02/12/2008]
