Izvor: Blic, 11.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Soja sa ešerihjom koli
Soja sa ešerihjom koli
BEOGRAD - Genetički modifikovana soja u sebi sadrži gen otpornosti na herbicid. U ovu biljku je prebačen gen iz bakterije, ešerihije koli koji živi u digestivnom traktu i ona je postala otporna na herbicide dok ostale biljke nisu. Istovremeno to ne zagađuje prirodnu sredinu. Ipak, pitanje je šta ako genetički modifikovana soja ili pirinač postanu prevladujući korov na planeti - kaže za 'Blic' profesor Ljubiša Topisirović, iz Instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za molekularnu genetiku i genetički inžinjering objašnjavajući šta su to genetski mofdifikovane biljke i da li su one štetne.
Topisirović dodaje da nema naučnih dokaza da proizvodi na kojima je izvršena genetička modifikacija negativno utiču na zdravlje čoveka, ali mali je vremenski period od primene do komericijalizacije.
- Kako je prozvodnju hrane u dvadesetom veku obeležila prozvodnja u kombinaciji sa masovnim dodacima, aditivima, konzervansima koja je imala reprekusije po zdravlje čoveka, tako će genetički inžinjering obeležiti dvadesetprvi vek. Recimo, u eri dodataka krave su primale anabolike radi uvećanja mišićne mase, a među ženama koje su konzumirale to meso došlo je do pojave raka materice. To je naučni dokaz štetnosti. Kada je reč o genetičkim modifikacijama, to je praktično nova industrijska revolucija u kojoj prednjači Amerika, a iza nje je Japan koji ima fantastičnu elektroniku. Istovremeno genetička modifikacija je svetski trend koji je razumljiv s obzirom na porast svetske populacije i ekonomsku isplativost - ističe profesor Topisirović.
Početkom 70-ih godina prošlog veka, kaže profesor, došlo se do rezultata da je moguće gen jedne vrste prebaciti u drugu vrstu i na taj način omogućiti ispoljavanje genetičke informacije tog gena.
- To je trenutak kada počinje genetičko inženjerstvo, odnosno mogućnost da se genetički materijal kombinuje. Tako su stvoreni uslovi da se stvore transgeni organizmi ili uslovno rečeno novi organizam koji kao takav ne postoji u prirodi. Odmah potom postavilo se pitanje kako se ova saznanja mogu komercijalno koristiti, pa su počeli laboratorijski eksperimenti na životinjama i bakterijama. Dokazano je da je moguće kontrolisano eksperimentisati - priča naš sagovornik.
On dalje objašnjava da je u istraživanju bilo najvažnije odgovoriti na pitanje kako doći do bezbednije hrane koja će imati istu nutritivnu vrednost.
- U isto vreme to je mnogo jeftinija proizvodnja koja obuhvata sve oblasti, od poljoprivrede do medicine. Ono što je nama potrebno s obzirom na dosadašnje iskustvo u pronalascima i njegovu zloupotrebu je zakonska regulativa koja bi uspostavila kompletnu kontrolu nad radom od momenta konstrukcije genetički modifikovanog organizma do njegove primene. Svet nastavlja sa genetičkim modifikacijama, jer nema drugog izbora, a od nas zavisi koliko ćemo biti spremni ili ne. To je ekonomski rat koji je ekološki prihvatljiv - kaže profesor Topisirović.
Na pitanje o kvalitetu soje koja je stigla kao američka donacija Topisirović je podvukao da je reč o sojinoj sačmi koja jeste genetički modifikovana, ali nema dokaza da će ljudi kozumirnajem mesa imati neke negativne zdravstvne posledice. S. Stefanović Krava sa majčinim mlekom
- U Britaniji recimo imate paradajz koji kad stoji šest meseci ne menja svoj izgled i sastav. Promet cveća u svetu vredan je 5 milijardi dolara i važno je imati cvet koji je bujniji i trajniji od prirodnog. Ili genetički modifikovan krompir čija je krtola potpuno ista kao kod prirodnog, ali je u njega unesen gen kromirove zlatice i on je potpuno otporan na nju. Tu je i primer genetičke modifikacije na kravi Rouz koja sada ima tri godine. U nju je ubrizgan laktalbumin. Na taj način ona daje mleko koje je identično mleku žene - objasnio je profesor Topisirović.
