Izvor: RTS, 05.Jul.2015, 08:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalna pomoć, način za priključak društvu
U Srbiji 280.114 lica prima novčanu socijalnu pomoć. Procenjuje se da je gotovo polovina njih radno sposobna. Da bi se što pre uključili u društvo, Vlada je u oktobru prošle godine donela Uredbu, koja uz ostale mere, predviđa i da se odazovu društveno - korisnom radu u lokalnoj zajednici.
Društveno-koristan rad nije kazna, već šansa za korisnike novčane socijalne pomoći da izađu iz nepovoljne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << situacije, a možda i da dođu do zaposlenja, objašnjavaju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Taj put je izgleda dug.
Od potpisivanja prvog protokola Centra za socijlani rad u Subotici i tamošnjeg komunalog preduzeća prošlo je osam meseci a još ni jedan korisnik novčane socijalne pomoći nije radno angažovan.
"Imali smo više sastanaka sa JKP "Čistoća i zelenilo". Ističu da je problem u obezbeđivanju sredstava za kupovinu zaštitne odeće za te radnike i njihovoj zaštiti na radu u slučaju povrede, s obzirom na to da se radi na terenu", navodi se u saopštenju Centra za socijalni rad.
Slična situacija i u Beogradu iako je protokol potisan sa više gradskih preduzeća, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Opštinom Barajevo.
"JKP Gradska čistoća i JKP Zelenilo Beograd zatražili su angažovanje po 10 radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći. Međutim, pre toga, neophodno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju vreme", navode u Centru za socijalni rad.
U resornom ministarstvu znaju da se Uredba u delu koji se odnosi na društveno-koristan rad ne sprovodi svuda.
"Neki ljudi nisu uvideli obaveznost te stvari i baš zato i hoćemo da to bude deo zakona, zakonsko rešenje i da se tačno zna ko je odgovoran i u Centrima za socijalni rad i u lokalnim samoupravama i da to bude jedno zakonsko rešenje koje će biti jednako i obavezno za sve", kaže Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Ima i onih koji smatraju da je Uredba o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći nedorečena, čak i protivustavna. Ustavnom sudu podnet je predlog i četiri inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti te Uredbe. Rad na predmetu je u toku, kažu u Ustavnom sudu.
"Socijalna pomoć je ispala naknada za taj rad. Ne vidi se šta je to što korisnika novčane socijalne pomoći stavlja u drugačiju socijalnu poziciju, on je i dalje finansijski zavistan od države, odnosno te socijalne pomoći. Ukoliko mu se ponudi društveno - koristan rad korisnik je dužan da to prihvati, odnosno može mu se uskratiti ili smanjiti ako ne prihvati. To ima neki vid prinudnog rada", navodi Vladana Jović, zamenica Zaštitnika građana.
I dok se pitanje ustavnosti i zakonitosti osporavane Uredbe ne reši, pojedini stručnjaci u oblasti socijalne zaštite smatraju da za utvrđivanje radne sposobnosti nisu dovoljni zakonski kriterijumi.
"Insistiram na tome da Centri za socijalni rad moraju da imaju određeno diskreciono pravo u proceni ko je zaista sposoban da prihvati to zaposlenje. Postoji jedan broj ljudi koji radi u sivoj ekonomiji i kojima se suštinski ne bi isplatilo da ni nedelju dana u toku mesec dana budu dodatno angažovani", kaže Gordana Matković iz Centra za liberalno- demokratske studije.
Prema podacima resornog ministarstva oko 43.000 radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći se izjasnilo da želi, pored ostalog, da se dodatno obuči i obrazuje kako bi lakše došli do posla, a među njima ima i onih koji su spremni da prihvate društveno-koristan rad.
