Izvor: Blic, 02.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijali 243 miliona evra
Socijali 243 miliona evra
BEOGRAD - Od 1,2 milijarde evra donacija koje su pristigle u Srbiju od promene vlasti 5. oktobra 2000. godine do juna 2002. čak 294,8 miliona evra utrošeno je za revitalizaciju energetskih sistema u zemlji. Najveći donatori u ovoj oblasti bili su Evropska unija, USAID i Nemačka, a sredstva su najvećim delom potrošena za uvoz energenata i nabavku rezervnih telova, ali i remonte.
Drugi korisnik po visini utrošenih sredstava iz donacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio je socijalni sektor, gde je za različite programe, prema podacima koje je Republičko ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom dostavilo našoj redakciji, potrošeno je 243,2 miliona evra. Između ostalog, ti programi su podrazumevali materijalno obezbeđenje za najugroženije kategorije stanovništva, isplate dodataka za tuđu negu i pomoć, usluge koje pružaju centri za socijalni rad i servisiranje troškova boravka u specijalizovanim ustanovama. Ukupan broj porodica koje se nalaze u sistemu socijalne zaštite je oko 30.000, ali ovoj broju treba dodati još 20.000 domaćinstava koja se praktično nalaze u istom stanju kao i porodice koje primaju socijalnu pomoć, ali zbog velikih razlika u prosečnim primanjima u opštinama, koja se kreću od 395 do 5.193 dinara, nisu na zvaničnom spisku za pomoć. Uz oko 2.000 lica koja su korisnici naknade za smeštaj u drugim porodicama, 17.000 osoba koje su korisnici dodatka za tuđu negu, 320.000 porodica koje imaju pravo na dečiji dodatak, 55.400 korisnika naknade za materinski dodatak i još 17.000 korisnika usluga centara za socijalni rad, ispada da je svaka socijalno ugrožena osoba u Srbiji u proseku dobila oko 527 evra.
Sa 93 miliona evra iz donacija je subvencionirana poljoprivreda, u budžete lokalnih samouprava otišlo je 84,7 miliona evra, dok je za popunjavanje republičkog budžeta iskorišćeno 74 miliona evra. Zdravstvo je bilo tek šesti korisnik sredstava pristiglih iz donacija sa 73,7 miliona evra. Ovaj sektor pomogle su gotovo sve zemlje članice EU pojedinačno, a pomoć je uglavnom bila usmerena na nabavku lekova i medicinskog materijala, kao i na nabavku medicinske opreme radi zamene neispravnih ili dotrajalih aparata u našim domovima zdravlja, ambulantama i bolnicama. Za razvoj privatnog sektora i građanskog društva potrošeno je ukupno 132,4 miliona evra, projekte u oblasti transporta 22,8 miliona, dok je za razvoj vodoprivrede upotrebljeno 10,1 miliona evra. Ukupno 70,8 miliona evra pristiglih iz donacija iskorišćeno je za reformu i razvoj državne uprave, zaštitu životne sredine i razvoj građevinarstva. Inače, od ukupno 1,135 milijardi evra 988,5 miliona dobijeno je kao bespovratna pomoć, dok je ostatak stigao u zemlju u vidu tzv. 'mekih kredita', odnosno zajmova pod izuzetno povoljnim uslovima otplate. P. Radojević Četiri kanala do korisnika
Mićo Basara, konsultant u Odeljenju za koordinaciju pomoći i razvoja u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, kaže za 'Blic' da postoji četiri kanala kojima donacije stižu u zemlju.
- Jedan način je da se sa Saveznom ili Republičkom vladom donator direktno dogovara o konkretnom vidu pomoći ili implemetaciji nekog projekta. Naravno, moguće je i da donator svoje finansiranje i realizaciju dogovara na lokalnom nivou, dakle direktno sa opštinskim vlastima, a Srbija ima i tri oblasti koje posebno privlače pažnju stranih donatora, a to su Vojvodina, Sandžak i jug Srbije - ističe Basara. On navodi da su ostala dva puta donacija do krajnjih korisnika da donator izabere neku ustanovu ili instituciju kojoj želi da pomogne, a tu je i pomoć koje nevladine agencije imaju na raspolaganju sa svoje projekte koje nameravaju da realizuju u Srbiji.
