Izvor: Politika, 14.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smeštaj za neizlečive
Noćna mora mnogih porodica i dugogodišnji problem smeštaja hroničnih i neizlečivih bolesnika najzad počeo da se rešava u zdravstvenim ustanovama
Gde smestiti svog bližnjeg koji boluje od neizlečive bolesti – da mu se malo povrati snaga, poboljša opšte stanje, a porodica dobije kratak predah – u Srbiji odskora više nije pitanje bez odgovora.
Ovaj problem je dugogodišnja noćna mora za hiljade porodica, čiji član je oboleo od neizlečive ili hronične >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bolesti koje do sada nisu znale kako da mu ublaže bol, kome da se obrate u gluvo doba noći, kome da teškog bolesnika povere na čuvanje kada bi i same da se odmore. U Srbiji su konačno učinjeni prvi konkretniji koraci da se ovaj problem reši: u 22 zdravstvene ustanove širom Srbije, za palijativno zbrinjavanje,tj. negu i brigu o zdravlju najtežih hroničnih i umirućih bolesnika obezbeđeno je više od 300 bolesničkih postelja. Tako su mnogi menadžeri bolnica i direktori zdravstvenih ustanova uoči leta ispunili zadatak dobijen od ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara sredinom marta.
U kruševačkoj bolnici su delimično od svojih para, a delom iz sredstava ministarstva zdravlja, za ove bolesnike opremili dve trokrevetne, dve dvokrevetne sobe i jedan apartman. Po rečima direktorke opšte bolnice u Kruševcu, primarijusa dr Slobodanke Jotić, neuropsihijatra, odeljenje je već popunjeno.
– U ovom času nemamo liste čekanja, ali možda će ih u budućnosti biti. Prostor smo lepo sredili i potrudili se da ovde pacijentima bude ugodno. Pacijenti stižu sa drugih bolničkih odeljenja ili nam ih upućuje služba kućnog lečenja iz doma zdravlja – navodi za „Politiku” dr Jotić.
Novo odeljenje za palijativno zbrinjavanje sa 16 postelja odnedavno radi i u beogradskom KBC „Zvezdara”.
– Polako se popunjava. Prijem pacijenata se isključivo odvija preko domova zdravlja. Dužina boravka je ograničena na 14 dana. Imamo sobe sa jednom i četiri postelje, kao i prostor za boravak familije. Posete su dozvoljene do 20 časova, ali i duže, uz odobrenje lekara. Nismo primali nove lekare i medicinske sestre za ovo odeljenje, nego su oni izabrani među postojećim kadrom. Tim čine klinički lekar i sestra, a menjaju se na sedam dana – podrobno objašnjava dr Petar Svorcan, direktor KBC „Zvezdara”.
Dr Svorcan dodaje da je interesovanje pacijenata i njihovih porodica veliko, kao i da je na odeljenju trenutno najveći broj obolelih od raka u terminalnoj fazi lečenja, a poenta je primena terapije protiv bola.
Smeštaj „otpisanih”, onih pacijenata za koje medicina nema izlečenja, ali kojima je neophodna medicinska nega i briga, godinama je odlagan. Onda je u martu stigla direktiva ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara, koja je više zvučala kao naredba –da su sve opšte bolnice dužne da pripreme bolesničke sobe, ali i medicinske ekipe, čiji će glavni zadatak biti palijativno zbrinjavanje. U međuvremenu su izmenjeni i neki pravilnici, prebrojani viškovi slobodnih kreveta po celoj Srbiji i, za početak, odlučeno je da se 313 postelja
( uz postojećih stotinak) nameni za najteže pacijente. Za ovu misiju direktori bolnica su dobili rok od 30 dana – da okreče i opreme odvojene sobe za prijem i smeštaj obolelih od najtežih bolesti, da odrede ljude koji će to raditi...
Po tom planu po 10 postelja za ove teške bolesnike se odvoji u kliničko-bolničkim centrima „Bežanijska kosa” „Dr Dragiša Mišović” i „Zemun”, opšte bolnice u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vrnjačkoj Banji treba da imaju 12 postelja, bolnice u malim gradovima, na primer u Prokuplju ili Kladovu po četiri, ili po šest u Priboju ili Loznici.
Rezultat je pozitivan: u Ministarstvu zdravlja „Politici” je rečeno da je ovaj plan sproveden u delo u manje–više svim predviđenim ustanovama, ali da će uskoro ministar obaviti i dodatni nadzor realizacije ovog plana.
Lekari Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, bolnice u kojoj se nekoliko puta čak dogodilo da očajni članovi porodice svog umirućeg bližnjeg ostave – na hodniku, već godinamaovajproblem smatraju – gorućim. Direktor ove ustanove, prof. dr Radan Džodić, međutim, primećuje da „iznenađujuće, ali ovih dana, nemamo veliki pritisak da primimo pacijente, kod kojih više nikakvo lečenje ne pomaže”.
– Ne znam da li je to rezultat ove odluke, koja sigurno predstavlja pomak u zbrinjavanju najtežih pacijenata. Mi kao tercijarna ustanova moramo da primamo ljude na lečenje – kaže dr Džodić.
Kada se zna da u Srbiji godišnje samo od raka umre 21.700 osoba, jasno je da planiranih 300 postelja ne može odjednom da reši problem koji se smatra jednom od najvećih „rak-rana” našeg zdravstva. Do sada je ovaj problem na svojim leđima nosila uglavnom porodica obolelog: ko nije našao vezu da svog teškoobolelog člana smesti u običnu sobu, bilo koje bolnice, mogao je jedino skupo da plaća privatni smeštaj i negu.
Višegodišnja koordinatorka projekta palijativnog zbrinjavanja, koji je u Srbiji finansirala Evropska unija, dr Nataša Milićević za „Politiku” kaže da je opremanje soba u bolnicama sigurno pomak u rešavanju ovog problema, ali da ove jedinice ne smemo smatrati –mestom za umiranje.
– Jedinice za palijativno zbrinjavanje služe pre svega da se pacijentu ublaže svi simptomi i bolovi, ako je došlo do pogoršanja stanja, ali i obezbedi porodici da predahne, jer nije lako u svom domu brinuti tokom 24 časa o hroničnom bolesniku. Zato je i predviđeno da ovaj boravak traje dve nedelje i da troškove snosi Republički fond zdravstvenog osiguranja. Nisu dovoljni kreveti, već timovi profesionalaca – od lekara, preko medicinskih sestara, do psihologa i socijalnih radnika, a našim projektom je takvu obuku do sada prošlo oko 1.500 ljudi – kaže dr Milićević.
