Izvor: Politika, 14.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smenjeni direktori odbacuju optužbe
Doskorašnji direktori KBC „Bežanijska kosa”, „Zemun” i „Zvezdara” tvrde da nisu pod zaštitom ministra zdravlja
Direktori kliničko-bolničkih centara „Bežanijska kosa”, „Zemun” i „Zvezdara”, koji su prošle nedelje razrešeni dužnosti na sednici Skupštine grada Beograda, a na prethodno insistiranje dr Dragane Jovanović, gradske sekretarke za zdravstvo, tvrde za „Politiku” da nisu pod zaštitom ministra zdravlja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Objašnjavaju da su se vratili svom lekarskom pozivu u matičnim ustanovama, ali da su pogođeni javno izrečenim optužbama za malverzacije iako budžetske inspekcije nisu utvrdile nepravilnosti u njihovim bolnicama.
Sam ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević, podneo je tužbu za klevetu protiv dr Jovanović, koja je izjavila da je „ministar zdravlja ključna ličnost koja je odgovorna što se ne rešava problem korupcije u zdravstvu Srbije”. Ona je optužila direktore kliničko-bolničkih centara „Zemun” i „Bežanijska kosa” da su oštetili grad za više miliona evra, a da ministar ne može da tvrdi da se bori protiv korupcije ako brani ljude koji su očigledno prekršili zakon.
Tužbu će podneti i dr Nikola Milinić, sada već bivši direktor KBC „Bežanijska kosa”, još ranije se pričalo da napadi dr Jovanović na direktore ustanova u stvari predstavljaju napad na ministra zdravlja.
– Budući da pojedinci tvrde da me ministar štiti zbog toga što smo kumovi, moram javno da kažem da to – nije tačno. Nikad nisam išao kod njega kući, niti je on dolazio kod mene. Radili smo zajedno u Kliničkom centru Srbije i zajedno smo bili na nekim kongresima, ali se ne družimo privatno – istakao je dr Milinić.
Prema rečima Ljubiše Nikolića, šefa pravne službe u KBC „Bežanijska kosa”, u ovu ustanovu je u poslednjih devet godina uloženo oko 70.000.000 evra, a od toga je 70 odsto novca išlo na plate zaposlenih. Nikolić objašnjava da je od ostalog novca plaćana struja, voda, grejanje, gorivo, sanitetski materijal, kao i da im je ostalo svega oko 300.000 evra za popravku mašina i slične stvari.
– Kada je reč o navodnoj zaradi direktora od 350.000 dinara, to je laž. Prosečna neto plata direktora u poslednjem kvartalu 2008. godine iznosila je 123.131 dinara, gde je uračunata i pripravnost u gastroenterologiji, koja iznosi 8.367 dinara – navodi se u izveštaju Dobrile Vekić, pomoćnice direktora službe za finansije ove klinike.
Sekretarka za zdravstvo dr Dragana Jovanović je tvrdila da ima saznanja i da je i direktor KBC „Zvezdara” na nezakonit način trošio novac, da je u dva navrata tražio sredstva za rekonstrukciju Interne klinike, a da je za ovaj posao već bilo utrošeno oko 60 miliona dinara. Mediji su preneli izjavu dr Jovanović da je direktor ove bolnice tražio i 40 miliona dinara za nameštaj, ali da je taj zahtev povučen, kada je pokrenuto pitanje njegove smene.
– Apsolutno ostajem pri tome da nije bilo nikakvih nepravilnosti u našoj bolnici. Ubeđen sam u to da sam „čist” i da nisam umešan u mahinacije. Nisam „izbegao” budžetsku inspekciju, kako je negde bilo reči, o čemu govore i njihovi izveštaji – rekao je dr Zoran Ivanković, bivši direktor KBC „Zvezdara”, koji je sam podneo ostavku jer je smatrao da u atmosferi obostranog nepoverenja gradska sekretarka za zdravstvo i on više ne mogu da sarađuju.
Bivšem čelniku KBC „Zemun” u medijima je zamereno što je povećao plate svojim zamenicima i pomoćnicima, kao i da je nalaz specijalne nezavisne komisije pokazao da KBC „Zemun” radi sa „trećinom kapaciteta i da je stepen zdravstvene delatnosti na neprihvatljivo niskom nivou, te da je direktor svojom neaktivnošću doprineo da se radovi na rekonstrukciji objekta sprovode na način koji je za posledicu imao minimalnu funkcionalnost rada ustanove”.
Dr Ivo Berisavac, doskorašnji direktor ove bolnice, odbacuje ove optužbe, tvrdeći da su lekari ove bolnice plaćani za prekovremeni rad što je zakonski uređeno.
– Doktori su radili prekovremeno koronografiju, za šta RZZO izdvaja novac. Ta sredstva su za to namenski određena i ne mogu u druge svrhe da se koriste. Nije mi jasno šta se smatra pod tom „neaktivnošću”. Nije tačno da smo radili sa trećinom kapaciteta. Uradili smo najviše hitnih dijagnostika skenera u Beogradu, posle Urgentnog centra KCS – dodao je dr Berisavac.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 15/02/2009]
