Izvor: B92, 29.Jan.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjen prosek studiranja
Beograd -- Prosek trajanja studija na Beogradskom univerzitetu smanjen je nakon reforme, koju je Srbija morala da sprovede kao potpisnica Bolonjske deklaracije.
Prema poslednjem izveštaju, u školskoj 2007/08. prosek studiranja na veterini bio je 8,5 godina, dok je prethodne akademske godine taj podatak iznosio više od deset godina, rekao je Tanjugu dekan tog fakulteta Velibor Stojić.
Podaci su bolji i za Šumarski fakultet gde je u školskoj 2006/07. prosek studiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bio duži od devet godina, dok je u 2007/08. smanjen na 8,1 godinu.
Na Pravnom fakultetu ranije se studiralo prosečno gotovo sedam, a sada 6,8 godina.
Pojedinačni izveštaji o prosečnom studiranju na svim fakultetima Univerziteta u Beogradu biće razmatrani na narednim sednicama univerzitetskih tela, rečeno je Tanjugu u rektoratu.
Srbija je kao i druge zemlje potpisnice Bolonjske deklaracije prihvatila obavezu da do sledeće godine usaglasi svoj sistem visokog obrazovanja sa tim dokumentom, koji pored ostalog treba da afirmiše kvalitetne studijske programe i kadrove.
Bolonjski proces znači drugačije vrednovanje studenata u sticanju znanja, kroz bodovanje uloženog rada na predavanjima, vežbama, konsultacijama, pripremama za nastavu, seminarskim radovima, projektima...
U toku jedne akademske godine student treba da prikupi 60 bodova i u proseku da radi 40 časova sedmično.
Takvim tempom akademac bi mogao da na samom fakultetu završi oko 70 odsto svojih obaveza.
Deklaraciju je potpisalo više od 40 zemalja, a Srbija se tom krugu pridružila 2003. godine.
Dokument uvodi novu strukturu studija, mobilnost studenata i nastavnika, sistem uporedivih diploma.
Po završetku studija, bivši akademci dobijaju pored diplome i dodatak diplomi, zvaničan dokument koji sadrži standardizovan opis prirode, nivoa, sadržaja i statusa studija.
U dodatku treba da se navedu detalji studijskog programa i postignute ocene, broj bodova, ali i podaci o pohađanju kurseva, seminara, znanje stranih jezika...
Dodatak diplomi je važan za mobilnost studenata i zapošljavanje, jer pored zvanja daje i pregled sadržaja savladanog studijskog programa.
Statistički podaci govore da je u Srbiji tek nešto više od sedam odsto visokoobrazovanih ljudi, taj broj je veći i iznosi 11 odsto ako se uračunaju i oni sa višom školom (reformisane visoke škole strukovnih studija), ali je sve to daleko manje od proseka u Evropskoj uniji, koji iznosi oko 25 odsto.
Posle 2010. godine ne bi trebalo da bude naknadnog povećanja već odobrenih upisnih kvota, što je do sada bila redovna praksa, a predviđeno je i studiranje po sistemu "godina za godinu".
