Izvor: B92, 02.Avg.2011, 00:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Službe uskoro do listinga bez suda?
Beograd -- Mogućnost da službe bezbednosti, po proceni koja ne podleže oceni suda, pristupaju podacima o telefonskim razgovorima, je kršenje ustava, piše "Politika".
Presretanje i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama, jednostavnije rečeno listinga telefonskih razgovora, službe bezbednosti bi mogle obavljati i bez odluke suda ako se usvoji predlog novog pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Pojedine odredbe ovog akta krše osnovna ljudska prava, unose nesigurnost i omogućavaju proizvoljna tumačenja, upozorava Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji je juče svoje mišljenje o pravilniku prosledio i Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, zaduženom za ovu oblast.
U tekstu pravilnika, kako kaže Šabić pominje se višeznačni termin "nalog", a ne odluka suda, kao osnov za pristup takozvanim zadržanim podacima o elektronskom komunikacionom saobraćaju.
"Mogućnost da neograničeno, po sopstvenoj proceni, koja ne podleže oceni suda, službe bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim, kada, kojom vrstom veze, sa koje lokacije komunicira, predstavlja ozbiljno odstupanje od ustavom zagarantovane nepovredivosti pisama i drugih sredstava opštenja", objašnjava poverenik za informacije o javnom značaju.
Pravilnik uvodi neke nove termine, kao što su "tajni nadzor lokacije korisnika" i "posebno zaštićeni korisnici", a za to ne postoji pravni osnov u Zakonu o elektronskim komunikacijama,
Odredba o tajnom nadzoru lokacije korisnika, bez obzira na to da li on učestvuje u komunikaciji, kako kaže Šabić, veoma je sporna.
"Reč je o obradi podataka o ličnosti, koja je materija zakona, a ne podzakonskih akata. Utvrđivanje lokacije korisnika u pojedinim situacijama, naravno, može biti korisno, ne samo iz razloga istrage, vođenja krivičnog postupka ili zbog zaštite interesa nacionalne bezbednosti, već i iz razloga zaštite života, kao što je to u slučaju nestanka lica usled elementarnih nepogoda, ali to ne može da se uredi ovim pravilnikom", izjavio je Šabić u razgovoru za "Politiku".
Takođe, iz teksta pravilnika nije jasno ko su "posebno zaštićeni korisnici".
"Reč je o osobama čiju listu utvrđuje BIA u saradnji sa ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, ali u Zakonu o elektronskim komunikacijama ne spominje se ova kategorija građana", objašnjava Šabić i dodaje da u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala država mora da poštuje određene granice koje se odnose na privatnost građana, a koje su ustavom određene.
"Ovaj pravilnik prelazi te granice. Zbog sumnji da su otišle predaleko mnoge evropske države preispituju svoje odluke koje su podrazumevale intenzivnije zadiranje u privatnost građana zbog realne opasnosti od terorizma", kaže on i dodaje da je, iz tog razloga, otvoreno preispitivanja određenih direktiva Evropske unije.
