Izvor: B92, 21.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Služba za stara lica "Pomoć u kući"
Beograd -- Svakom četvrtom stanovniku Srbije starijem od 70 godina nema ko da pomogne.
Mnogi od njih žive u veoma lošim stambenim uslovima, ispod svakog higijenskog i životnog standarda i pri tome su veoma usamljeni, pokazuje istraživanje organizacije "Snaga prijateljstva - Amiti". Samo 4.000 starih osoba, od ukupno 300.000, koristi usluge pomoći u kući i svakodnevno ih obilaze negovateljice iz gerontoloških centara.
83-godišnja Beograđanka Mara jedna je malobrojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji su iskoristili pravo na pomoć u kući. Ona je bolesna i teško se kreće, a živi sama.
Nju, međutim, već dve i po godine svakog dana obilazi negovateljica iz gradske službe "Pomoć u kući". Mara kaže da joj mnogo znači i društvo: "Ja bih se teško odlučila da odem u dom, ovako sam kod svoje kuće, i baš sam zadovoljna."
Iako to ne ulazi u opis posla, negovateljica Nataša kaže da joj nikada nije teško da malo porazgovara sa svojim korisnicima: "Pošto sam tu u stanu, normalno je da se i propriča. Njoj to mnogo znači, kao i drugim korisnicima."
U Beogradu oko 1.500 starih osoba koristi ove usluge, dok je, prema statistikama, broj onih koji su pod stare dane potpuno sami mnogo veći. Jedna negovateljica obilazi najviše tri stare osobe i sa njima boravi po dva sata, kaže Verica Paunović organizator za pomoć u kući na opštini Novi Beograd.
Gradska sekretaraka za socijalnu i dečiju zaštitu Ljiljana Lučić kaže da je Beograd, sudeći po poslednjem popisu iz 2002, jedan od najstarijih gradova na svetu, sa oko 20 odsto stanovnika preko 60 godina. Ona kaže da 530 negovateljica, koliko ih ima u Beogradu, nije ni blizu dovoljno za potrebe Beograđana.
Građani koji koriste pomoć preko gradskih službi plaćaju oko 1.050 dinara mesečno, a da bi dobili pomoć dovoljno je da se obrate opštinskim centrima za socijalni rad.
"I tu se otvara mogućnost redefinisanja usluge, sigurno postoje sugrađani koji bi mogli da plate više, da bi obuhvat onih koji ne mogu bio veći. Otvara se prostor koji privatni delatnici još ne prepoznaju, da se prave privatne agencije za pomoć, koje bi bile sertifikovane", kaže Lučićeva.
