Izvor: Politika, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovo od kartona, koza od gline
Šestogodišnji Vukašin tek od ove jesni ide u zabavište. Više bi, veli, voleo da ostaje kod kuće i da ga čuvaju baba, deda, mama i tata. Ali od prošle godine svi predškolci moraju da pohađaju takozvanu pripremnu nastavu. – Lepše mi je kod kuće. Mogu da ustanem kad hoću, da se igram šta hoću i kad hoću – kaže Vukašin i uzvikuje da nije spavalica. – Ustajao sam ja uvek rano. I kad nisam išao u vrtić. Nemam ja vremena za spavanje. Moram da se igram – veselo objašnjava ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mališan.
Prema rečima direktora dečje ustanove "Radost" iz Čajetine Milene Pavlović i psihologa Mirjane Jelisijević-Lončar, dobro je što je predškolsko postalo za sve obavezno, ali je loše to što nisu stvoreni uslovi da se svi predškolci u Srbiji pod jednakim uslovima pripremaju za školu. Najbolje bi, kažu, bilo da se šestogodišnjaci za školu pripremaju u školi, ali da ih uče vaspitači koji su se školovali za rad sa decom tog uzrasta, a da direktori, psiholozi i vaspitači iz vrtića osmisle i opreme učionicu za predškolce. Tako bi budući prvačići na najbolji način "uspostavili kontakt sa školom, budućim učiteljima, nastavnicima, direktorom". Najlakše bi se prilagodili novoj, školskoj sredini, upoznali druge učenike. I kad bi pošli u prvi razred za njih ništa ne bi bilo novo. To je posebno važno za veće, gradske sredine.
– Ovde na Zlatiboru to i nije toliko bitno, jer se meštani uglavnom poznaju međusobno, pa deca tako znaju učitelje i nastavnike i pre nego što zakorače u školu. Osim toga, vaspitačice iz našeg vrtića sarađuju sa učiteljima iz škole. Uostalom, i susedi smo. Školska zgrada je tik uz obdanište. Zajednički organizujemo mnoge kulturne manifestacije u Domu kulture u Čajetini. U zabavište na Zlatiboru dolaze umetnici, igraju se pozorišne i baletske predstave, održavaju se koncerti. U "gledalištu" neretko sa mališanima iz vrtića sede i školarci. Naše predškolce vodimo i u seoske škole, gde oni odigraju i predstave za tamošnje učenike. Reč je zapravo o akciji "Drug drugu" – objašnjavaju psiholog i direktor obdaništa "Radost".
Do sada su mališani iz zlatiborskog vrtića, koji predstavlja ogranak čajetinske dečje ustanove "Radost", pravili i novogodišnje paketiće za decu iz izbegličkih kampova. Svako je doneo po neku igračku od kuće i tako su nastajali darovi.
– Važno je da mališani shvate da mogu da učine nešto za drugog i da ih to čini srećnima – objašnjava Mirjana Jelisijević-Lončar.
Za razliku od zlatiborske dece, predškolci u selima Ljubiš, Jablanica, Mušvete, Gornja Šljivovica i Alin Potok nastavu iz predškolskog pohađaju u školi tako što uče zajedno sa đacima nižih razreda u takozvanim kombinovanim odeljenjima. Časove im drži učitelj, a ne vaspitač. Opredelili su se takav način rada, jer u selima nema dovoljno predškolaca, pošto mora ih bude bar pet da bi se formirala grupa.
– Tu je vrlo teško ostvariti program za takozvani nulti razred, na način predviđen za predškolce, pošto sa mališanima rade učitelji koji nisu obučeni za rad s decom predškolskog uzrasta – objašnjava psiholog. Upozorava da deca nisu u grupi sa svojim vršnjacima, a to je vrlo bitno za socijalizaciju.
Sasvim drugačiji uslovi za odvijanje pripremne nastave su u Sirogojnu, Mačkatu, Krivoj Reci, Šljivovici, jer u tim selima ima po šestoro, sedmoro predškolaca. U svakom od tih mesta formirano je po jedno odeljenje pripremne nastave, koju mališani pohađaju u seoskim školama. Nastavu drže vaspitači iz ustanove "Radost", po zvaničnom programu za predškolce. I učionice za te klince opremljene su po zamisli vaspitača.
Prema rečima direktorke Milene Pavlović, na području Čajetine ukupno ima oko 140 devojčica i dečaka predškolskog uzrasta. Od toga je njih 32 na Zlatiboru.
– U pripremnom razredu deca se ne opismenjavaju, već uče da prepoznaju slova, bez pisanja. Jedino ako je dete zainteresovano da nauči da piše i čita, onda se sa njim to i radi. Mi s mališanima pravimo slova od kartona, pa ih potom izgovaramo, kako bi oni prepoznavali slova i razlikovali šta je glas, a šta slovo, što i nalaže program za predškolce. Kroz crtanje, rad sa plastelinom, glinom i drugim materijalima razvija se motorika. U ovom uzrastu devojčice i dečaci treba da se upoznaju sa početnim matematičkim pojmovima kao što su kretanje kroz prostor, položaj u prostoru, poređenje, procenjivanje šta je veće, a šta manje, da nauče da uporede oblike. Polako ih uvodimo i u pojmove obrazovanja skupova i brojnost skupova i kreće se i sa prepoznavanjem brojeva. Deca se uče da održavaju higijenu, ali i kako da vode računa o svom zdravlju. Govorimo im o tome šta je živi, a šta materijalni svet... – objašnjavaju vaspitačice u vrtiću na Zlatiboru Svetlana Todosijević i Slavica Žilović.
– Pogledajte. Napravila sam ovčicu i patku od gline – uzviknula je šestogodišnja Marija.
– A ja pravim kravu, macu i kucu – pokazuje ponosno svoje "remek-delo" petogodišnja Jana, najmlađa u predškolskoj grupi. Đorđe je napravio kozu. Ovo je samo jedan od načina na koji deca uče o domaćim i divljim životinjama, biljkama...
Vaspitačice naglašavaju da se velika pažnja poklanja negovanju govorne kulture, obogaćivanju rečnika, komunikaciji, kao i pravilnom, gramatičkom govoru – kroz pričanje priča, recitovanje pesmica i razne govorne igre, poput brzalica.
[objavljeno: ]
.jpg)
