Izvor: Blic, 19.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija prestigla glavne konkurente za EU
Slovenija prestigla glavne konkurente za EU
BEOGRAD - Evropska komisija nedavno je u Briselu usvojila izveštaj o proširenju EU u kojem se preporučuje da deset zemalja kandidata postanu punopravni članovi 2004. godine. Kandidati za članstvo su Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Kipar i Malta. Komisija ističe da su za ulazak u EU najbolje pripremljeni Slovenija i Kipar, za njima slede Mađarska i Česka, a na dnu liste su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Malta, Letonija i Poljska.
Komisija preporučila je da se pregovori o ulasku zemalja u članstvo EU okončaju krajem ove godine, a sporazumi o članstvu sklope u proleće 2003. godine. Konačna odluka o tome koje će zemlje biti prihvaćene kao nove članice Unije biće doneta na zasedanju šefova država Evropske unije u decembru, u Kopenhagenu. Nakon što ih prihvati Savet ministra, ovu odluku moraju da verifikuju i parlamenti svih zemlja članica.
Slovenija je istaknuta kao zemlja koja je uradila najviše na polju zaštite životne sredine. Ova bivša jugoslovenska republika je daleko odmakla i u pogledu ekonomskih kriterijuma. Bruto društveni proizvod do 1997. godišnje u poseku raste 4,2 odsto. Tako da je za 2001. godinu iznosio 16.000 evra po glavi stanovnika. Nezaposlenost je niska i u 2001. godini je iznosila 5,9 dosto. Najveći problem i razlog za zabrinutost evropskih zvaničnika je inflacija koja je, takoreći, konstatna - 1997. godine je iznosila 8,6, a u 2001. godine 8 odsto.
Češka još uvek nije potpuno rešila problem korupcije i ekonomskog kriminala. U izveštaju se navodi da još uvek ima problema kada je u pitanju sloboda štampe. Evropski zvaničnici su istakli da Češka mora da se efikasnije uključi u borbu protiv trgovine ljudima, da mora prilagoditi vizni režim i imigracionu politiku. Zamereno im je i to što još uvek nisu ratifikovali Konvenciju o zaštiti ljudskih prava koja zabranjuje svaku vrstu diskriminacije. Inflacija je kontrolisana, sa 8 odsto u 1997. pala je na 5 odsto u 2001. godini. Bruto društveni prozivod iznosi 13.300 evra. Nezaposlenost je 7,1 odsto. Kipar odlikuje niska stopa inflacije i nezaposlenosti i dobra fiskalna politika. Savetovano im je da povećaju učešće žena u upravi. U Parlamentu Kipra od 56 članova samo šest su žene, a nemaju nijednu ženu člana vlade. Do prošle godine na snazi je bio zakon koji je zabranjivao sklapanje braka sa pripadnicima turske manjine, ali je nakon intervencije Evropskog suda za ljudska prava taj zakon stavljen van snage. U vojnom zakonodavstvu još uvek postoji smrtna kazna za šest prestupa, što nije u skladu sa evropskim trendovima. Inflacija u ovoj zemlji iznosi 2,7 odsto, a nezaposlenost 4,3 odsto. Bruto društveni proizvod je 18.500 evra.
Mađarskoj je savetovano da mora uskladiti medijsko zakonodavstvo i da mora 'više da se radi' na poštovanju prava Roma jer je 70 dosto ove populacije nezaposleno. Kao problem izdvojeno je ponašanje policije, borba protiv korupcije i neefikasna administracija. Takođe je sugerisano donošenje dodatnih propisa o zaštiti intelektualne svojine. Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika iznosi 11.900 evra. Problem za Mađarsku je visoka inflacija - 1997. godine iznosila je 18,6 odsto, a 2001. 12,4 odsto.
Litvanija mora da donese nov zakon o bankrotstvu i preduzećima. Ovu zemlju karakteriše malo domaćih i stranih investicija i zato bi vlasti trebalo da postave zakonske okvire za ulaganja. Pravosuđe takođe mora da se reformiše. Iako je veliki napor uložen u borbu protiv korupcije, evropski zvaničnici ističu da se na tome mora još raditi. Litvanija još uvek nije usvojila zakon o nuklearnoj energiji i zaštiti od radijacije. Veliki problem predstavlja visoki stepen nezaposlenosti. Malta ima nisku stopu inflacije i stalan rast bruto državnog proizvoda. Ovu zemlju odlikuje i nizak budžetski deficit, ali je uočeno da je fiskalni deficit stalno u porastu. Malta se sporije od očekivanog prilagođava evropskom zakonodavstvu, naročito u oblasti poljoprivrede.
Poljska ima veliki problem sa policijom. Prošle godine podneta je 5.391 žalba na ponašanje policije, što je više nego 2000. godine. Ova zemlja takođe ima problema sa korupcijom. Evropski zvaničnici preporučuju donošenje novog zakona o bankrotstvu i ističu da sloboda štampe nije na zadovoljavajućem nivou. Poljska, takođe, mora da primeni efikasniju privatizaiciju u sektorima koji su za nju osetljivi, kao što je industrija uglja. Ova zemlja ima visoku stopu nezaposlenosti.Inflacija je prošle godine bila 9,5 odsto, što je značajan pad u odnosu na 1997. godinu, kada je bila 15 odsto. Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika iznosi 9.200 evra.
Slovačka ima veliku nezaposlenost koja ima tendenciju rasta. Jedan broj zakona treba da se doradi, a kao najvažniji korak evropski zvaničnici ističu neophodnost donošenja zakona o nuklearnoj energiji. Tatjana Aleksić Hrvatsku koči Bobetko, SRJ povelja
Komisija smatra da bi Bugarska i Rumunija mogle da ispune uslove za članstvo 2007. godine, političke standarde ispunjavaju obe zemlje, ali bitka protiv korupcije ostaje 'razlog veoma velike zabrinutosti'. Turska je jedina zemlja od 13 zemalja kandidata koja još uvek nije ispunila političke kriterijume. Hrvatska je bila navedena kao primer dobrog puta ka Evropskoj uniji. Međutim, spor oko izručenja Janka Bobetka Hagu doveo je u pitanje dalju proceduru.
Ovih dana se moglo čuti da bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu članice EU već 2007. godine, što je prilično nerealno. Od Srbije i Crne Gore Evropska komisija sada očekuje ustavnu povelju za novu zajednicu. Predstavnici EU treba da sačine studiju o tome šta je sve neophodno uraditi u našem zakonodavstvu. Nakon ove studije SRJ može da pristupi programu 'Asocijacije i stabilizacije'. Čak i kada bude postignut sporazum Beograda i Podgorice, ostaje nerešeno pitanje statusa Kosova. To je, što se tiče EU, delikatan problem.
