Izvor: Politika, 07.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slonova šuma umesto bukove
U Čačku počela sadnja trske iz Azije koja u povoljnim uslovima ima godišnji prinos od 25 tona celuloze po hektaru
Čačak – Na delu gradske deponije „Prelići“ u Čačku, koji je prekriven zemljom i nije više aktivan, ovih dana posađena je trska iz Azije, koju biolozi znaju pod latinskim nazivom Miscanthus giganteus, ali i jednostavnijim imenima „slonova trava” i „kineski šaš”. Tu će nići hektar i po, a po utrinama na osam drugih mesta u čačanskom kraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još 50 ari ove biljke, i posle toga se čeka da svake godine rodi 11.200 litara nafte po hektaru. – Ovo je visokoenergetska biljka koja, u povoljnim uslovima, ima godišnji prirast od 18 do 25 tona celuloze po hektaru. On u bukovoj šumi iznosi samo dve tone, a u hrastovoj tek tonu i po, što znači da u pogledu biomase jedan hektar ove trske zamenjuje 16 hektara posečene bukove šume, kojoj je potrebno 40 godina da bi se obnovila – kaže za „Politiku“ Dragan Nikolić, biolog iz Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj u Čačku.
On dodaje da je, po definiciji, 2,23 kilograma trske iz prolećne setve, sa vlagom od 15 odsto, jednako toplotnoj vrednosti jednog litra nafte pa je, daljim pretvaranjem, došao do podatka od jedanaest hiljada litara dizela po hektaru. – Ovo su prve parcele u Srbiji sa slonovom travom i na ovaj način težimo dvostrukom cilju, proizvodnji biomase kao energenta i kultivisanju degradiranih zemljišta. U pionirskom poslu pomaže nam profesor dr Jordan Aleksić sa beogradskog Fakulteta za primenjenu ekologiju – navodi Nikolić.
Prva setva u čačanskom kraju učinjena je na parcelama različitih svojstava i na raznim podlogama, od peskuše pored reke do planinske zemlje na Kablaru. Reč je o projektu pod nazivom „Uspostavljanje produkcije biomase na degradiranim površinama“ za potrebe JKP „Komunalac“ u Čačku. U gradskom budžetu je za ovaj posao odvojeno milion dinara.
Sadnja rizoma slonove trave na gradskoj deponiji u Čačku
Slonova trava je sterilni hibrid poreklom iz Kine, raste četiri metra u visinu i razmnožava se isključivo putem rizoma. Za setvu na jednom hektaru potrebno je 10.000 korenova i svaki košta 16 centi. Trska ne zahteva naročitu pažnju ni uslove, jedino sloj od desetak centimetara zemlje kao podlogu, ispod koje je voda. – Žanje se samo kombajnom i pretvara u pelet i brikete. Eksploatacioni period traje od 18 do 23 godine, a očekivani godišnji prihod je 2.000 evra po hektaru. Za korišćenje ovog goriva nisu potrebne velike investicije, pa će „Komunalac“ na svoje postojeće kotlove morati da montira još samo levak i dozer – ističe sagovornik.
Nikolić navodi da je ovo pilot-projekat, što u našim uslovima znači da odmah na početku postoji i neki problem. Gradska uprava, naime, želela je da, štedeći šumadijsku bukovinu, pronađe energetsko drvo koje će istovremeno ispunjavati brojne vododerine i provalije uz Zapadnu Moravu, iz kojih je godinama vađen šljunak i pesak. Sad su napuštene i zjape kao ružan dokaz našeg odnosa prema prirodi. Vlasnici tih parcela, doduše, bili su obavezni po zakonu da sačine posebne projekte o rekultivaciji posle odlaska buldožera i rovokopača za šoder, i da teren o svom trošku vrate u pristojno stanje.
To još niko nije uradio, i ako jeste onda je jedan od stotinu. Zato je grad odlučio da o svom trošku bagerima zaravni džinovske rupčage i tu posadi slonovu travu. Pete godine posle sadnje trska bi pripala vlasnicima parcela, a već od treće imali bi besplatne rizome. – Međutim, niko od vlasnika degradiranih parcela nije nam dozvolio da im pomognemo. Neki su pride tražili novac iz gradskog budžeta, drugi zaposlenje, pa taj deo našeg plana ostaje za neku bolju priliku – kazao nam je Nikolić.
Slonova trava može se uzgajati na zemljištima nižeg kvaliteta, potpuno nepogodnim za ratarstvo, i ne zahteva agrotehničke mere. Karakteristična je po tome što u vreme vegetacije pojačano upija ugljen-dioksid iz atmosfere i trajno poboljšava površinski sloj zemlje na kojoj raste.
G. Otašević
objavljeno: 08.05.2012.
