Izvor: Glas javnosti, 12.Sep.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sloga radnju čuva
KURŠUMLIJA - Punih 57 godina porodica Ismailji, Goranci iz sela Rapča kod Dragaša, drži poslastičarnicu „Izvor“ u centru Kuršumlije, jedinu u ovom gradu. Generacije dece su prvi sladoled probale baš kod njih, a danas, pošto posao slabo ide, četvorica Ismailjija se smenjuju na po 45 dana jer nema zarade za sve, a ostatak vremena provode na svojim imanjima u Rapči, gde se bave poljoprivredom. Opstaju zahvaljujući porodičnoj harmoniji, dobrim odnosima sa žiteljima Kuršumlije i niskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << cenama.
Davne 1951. godine u ovaj grad su prvi došli braća Nedžadin i Seljim i započeli posao. Kasnije su im se pridružila i mlađa braća LJahija i Avlija. Sedamdesetih godina su otvorili i kiosk-poslastičarnicu pored autobuske stanice. NJihove šampite, tulumbe, baklave, urmašice i sitni kolači, zatim sladoled, boza i limunada su uvek imali mušterije jer su ih osvajali kvalitetom. I danas, posle toliko godina, mnogi Kuršumličani jedu sladoled samo u ovoj radnji, a recept je, kako kažu, star više od 100 godina i samo su ga kasnije poboljšavali.
Prema rečima Huma Ismailjija, sina osnivača radnje Nedžadina, posao se solidno razvijao sve do početka devedesetih.
-Kriza u zemlji se odrazila i na naše poslovanje, ali se ipak trudimo da održimo radnju. Pošto nema dovoljno prihoda za sve, napravili smo raspored, pa ja sa bratom od strica Zehrudinom radim mesec i po dana, onda idemo u naše selo Rapču, a dolaze stric LJahija i brat od trećeg strica Fadil - objašnjava Humo.
Porodična harmonija i kvalitet još uvek održavaju radnju, mada su u međuvremenu otvarane tri poslastičarnice, ali su ubrzo zatvarane jer nisu mogle da opstanu. Ovu radnju održava i dugogodišnja tradicija. Na njihov burek i kiselo mleko, koje sami prave, neke mušterije dolaze već decenijama.
NEMA HLEBA OD POLJOPRIVREDE
Od poljoprivrede na porodičnom imanju Huma Ismailjija u selu Rapča kod Dragaša nema velikih prihoda, jer je zemlja veoma lošeg kvaliteta. Zbog toga su još za vreme Kraljevine Jugoslavije oslobođeni plaćanja poreza, a tako je ostalo i danas.
-Na prvom mestu nam je kvalitet i niske cene. Kugla sladoleda je samo deset dinara i verovatno je najniža u Srbiji. Cenu formiraju ponuda i tražnja. Pošto su naše mušterije slabog imovnog stanja, radimo sa minimalnom zaradom - priča Humo i dodaje da je leti malo bolje jer se poveća tražnja za sladoledom i limunadom.
Posebna ponuda je pomalo zaboravljena boza, koja se, kako objašnjava majstor, pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna, koje se dugo kuva, a kasnije kiseli uz dodatak kvasca. Kada se taj proces završi, slede ceđenje, dodavanje šećera i hlađenje. Na čašu boze dolaze najstarije mušterije, dok većina mladih bira limunadu. Deca Ismailjijevih neće nastaviti tradiciju. Humove dve ćerke su u Austriji, dok sin završava fakultet u Kosovskoj Mitrovici i ne vidi sebe u ovom poslu.
