Izvor: Politika, 13.Jun.2010, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slobodan seks od 16. godine

Podeljena mišljenja u kom dobu su maloletnici zreli za odgovorno stupanje u intimne odnose i da li to pitanje treba regulisati – zakonom

Više od 1.000 građana potpisalo je peticiju da se granica seksualnih sloboda, odnosno granica zakonitog pristanka na polne odnose sa starijom osobom, pomeri sa 14 na 16 godina. Nevladina organizacija „Beo suport“ pokrenula je uz podršku USAID-a i Instituta za održive zajednice akciju s ciljem da se Krivičnim zakonom zaštite od stupanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u seksualne odnose sa odraslima deca do 16 godina, ističući da je razlika u zrelosti između starije osobe i šesnaestogodišnjaka podjednako nesrazmerna kao i između starije osobe i četrnaestogodišnjaka. Urađena je i deklaracija o potrebi izmena i dopuna zakona koji se tiču granice seksualne slobode dece koja će biti predata Skupštini Srbije u septembru, zajedno s potpisima građana, objašnjava Ana Dimčevski iz „Beo suporta“.

– Organizovali smo okrugle stolove u Beogradu, Kruševcu, Negotinu, Pančevu i Beloj Crkvi na kojima se raspravljalo o deklaraciji. Mi smo predstavili projekat i deklaraciju, kao i preporuke Saveta Evrope, čiji je i Srbija član, u kojima se navodi da bi bilo poželjno da se granica seksualnih sloboda podigne na minimum 15 godina tamo gde to nije učinjeno – kaže Dimčevski.

Naša sagovornica dodaje da se na okruglim stolovima čulo dosta mišljenja da granica za zakonito stupanje u seksualne odnose treba da bude i viša, odnosno podignuta na 18 godina.

– Takođe, smatrali smo da treba da budu izuzeti od krivičnog gonjenja za kontakt s detetom do 16 godina vršnjaci, odnosno oni koji su do pet godina stariji. Eksperti su, međutim, rekli da je to prevelika razlika, pa je to u deklaraciji izmenjeno i razlika smanjena na do tri godine starosti – ističe Dimčevski.

Sličan stav iskazan je i na godišnjoj Konferenciji ombudsmana za decu jugoistočne Evrope, napominje Tamara Lukšić-Orlandić, zamenica zaštitnika građana za prava deteta. Jedan od zaključaka ovog skupa održanog krajem maja u Banjaluci je i da „dobnu granicu deteta, za dobrovoljni pristanak na polni odnos, zakonom definisati sa 15 ili 16 godina, s obzirom da se deca uzrasta od 14 godina života nalaze u specifičnoj fazi svog odrastanja i da nisu i mogućnosti u potpunosti da shvate ozbiljnost i sve posledice svojih odluka“.

– To je posebno značajno ako vidimo da je učestao broj krivičnih dela protiv seksualne slobode kad su starije osobe u pitanju, a žrtve su deca. Takođe, Srbija ima najveći broj maloletničkih trudnoća i abortusa. Osetljivo je pitanje kada nešto što je dugo godina bilo na jednoj granici hoćete da promenite, uvek ćete imati zagovornike za i protiv. Ipak, mislim da treba podići granicu bar na 15 godina. U Hrvatskoj, takođe, traže povećanje na 16 godina, a u Sloveniji je ta granica već duže vreme 15 godina. Naravno sve to mora da bude praćeno preventivnom pričom, kako u porodici tako i u školi. Niko to sjajno ne radi, ni kod nas ni u regionu. Kod nas se to uči na časovima biologije, ali se priča završi na jednom nivou i nemate više povratka na to. Vrlo je bitno, međutim, da se deca kontinuirano obaveštavaju, da imaju informacije – kaže Lukšić-Orlandić.

Profesor krivičnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu Milan Škulić smatra da je ovakva izmena u Krivičnom zakonu nepotrebna, kao i da se često radi o nerazumevanju da je reč o dobrovoljnom stupanju u seksualne odnose.

– Ako bi došlo do sile, pretnje ili bilo koje vrste prinude tada bi se radilo o silovanju, ili obljubi zloupotrebom položaja ili slično krivičnom delu što je uvek inkriminisano bez obzira na starost lica, a ako je lice dete, odnosno osoba do 14 godina starosti, onda je to teži oblik. U praksi razlike u godinama uvek su približno slične, a ako su mnogo visoke, tu se obično radi o nekoj zloupotrebi, pa bi krivično delo postojalo i ovako i onako. Decenijima je ta granica kod nas 14 godina, kada bismo je podigli bili bi redak primer tako nečega u savremenom svetu. Problemi ranog stupanja u seksualne odnose rešavaju se boljim seksualnim obrazovanjem, boljom društvenom klimom, boljim odnosom roditelja i dece i boljom ulogom škole i uopšte ustanova koje se bave omladinom. Tako nešto se ne može rešavati krivičnim zakonodavstvom jer to je uvek bilo kontraproduktivno. Takođe, ne treba mešati moralne i pravne kriterijume. Nije sve što je nemoralno automatski takvo da bude krivično delo. Nekada neki odnos zaista nije primeren, ali u savremenom svetu bilo bi još komplikovanije da je krivično delo – smatra Škulić.

Jelena Čalija

objavljeno: 14/06/2010

Nastavak na Politika...

B92: Pomeriti granicu slobodnog seksa?