Izvor: Blic, 27.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sloboda medija, zaštita privatnog
Sloboda medija, zaštita privatnog
BEOGRAD - Nacrt zakona o javnom informisanju narednih dana će biti upućen na javnu raspravu, a prema rečima Žarka Koraća, potpredsednika Vlade Srbije, očekuje se da u novembru uđe u skupštinsku proceduru, saopšteno je na jučerašnoj konfrenciji za novinare.
Rade Veljnovski, koji je isped NUNS-a i Media Centra, učestvovao na izradi zakona, istakao je da od presudne važnosti da principe na kojima je zasnovan zakon 'ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji su na vlasti prihvate kao svoje'.
Vladimir Vodinelić, advokat, kaže da nacrt zakona je pokušaj da se izbalansira sa jedne strane sloboda informisanja, a sa druge zaštita privatnosti, imovine i još mnogo toga. - Sloboda informisanja je ograničena samo onda kada je to zaista nužno. Na primer i dalje je postoji uredba da se u nekim slučajevima može zabrani rasturanje neke novine, s tim što je sada precizirano da takvu odluku mora da donese sud, a medijima je ostavljen veliki broj zaštitinih mehanizama i pravnih lekova - kaže Vodinelić
On je istakao da je regulisano kada su medji ovlašćeni da objave informacije koje zadiru u nečiju privatnost.
- Legalno je objaviti informacije u slučaju Gavriliović, a nelegalno u slučaju Željka Simića- objasnio je Vodinelić.
On je precizirao da javnost ima pravo da bude informisana o stvarima od opšteg značaja, čak i ako je ta informacija dobijena na protivpravni način.
- Takođe je precizirana i institucija odgovora na informaciju objavljenu u medijima. Ne može se odgovarati na nečije vrednosne sudove i mišljenja. Odgovor je predviđen samo kada su u pitanju činjenice, odnosno fakta koja se mogu da se proveriti. Što se ispravke tiče, da bi neko zahtevao da se objavi ispravka mora da dobije sudsku presudu - ističe Vodinelić. T.A.
