Izvor: Politika, 22.Jul.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slepi se teško uključuju u društvo
Država daje besplatne udžbenike učenicima od prvog do trećeg razreda osnovne škole ali ne i deci sa oštećenim vidom
Kada je uspešna studentkinja jednog beogradskog fakulteta, koja ima oštećenje čula vida, konkurisala za prijem u letnji kamp u Rusiji, začudila se jer na rang-listi nije našla svoje ime ni među primljenima ni među odbijenima. Sve procedure oko predaje dokumenata devojka je ispunila, ali su se predstavnici fakulteta ponašali kao da nije ni konkurisala. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nemajući kud, studentkinja se obratila Savezu slepih Srbije, čiji je član. Tek posle slanja protestnog pisma fakultetu i Ministarstvu prosvete i nauke, ona je zauzela mesto koje joj pripada i sa kolegama otputovala na usavršavanje u Rusiju.
Ovo je samo jedna prepreka na koju slepi i slabovidi ljudi nailaze u pokušaju da žive „kao sav normalan svet”, kaže Dragiša Drobnjak, sekretar Saveza slepih Srbije.
Predrasude i fizičke barijere svakodnevna su pojava u njihovom životu, pogotovo ukoliko žive u manjim mestima. Ipak, od borbe za ravnopravan društveni položaj ne odustaju. Na tom putu su, prema rečima našeg sagovornika, najznačajniji obrazovanje i mogućnost zaposlenja.
Savez slepih Srbije, koji ove godine slavi 65 godina postojanja, broji 12.000 članova čije interese pokušava da zaštiti u svim oblastima od obrazovanja i zaposlenja do sporta i rekreacije.
– U svom radu puno pažnje posvećujemo obrazovanju. Novim zakonima o obrazovanju, visokom školstvu, udžbenicima i predškolskom obrazovanju znatno je unapređen položaj slepe i slabovide dece u školama, ali problem je primena zakona. I dalje nema obučenog osoblja u redovnim školama, nedostaju udžbenici i druga pomagala. Zavod za udžbenike je jedina ustanova koja štampa knjige na Brajevom pismu, ali pokriven je mali broj predmeta. Država daje besplatne udžbenike učenicima od prvog do trećeg razreda osnovne škole, ali ne i deci sa oštećenjem vida – kaže Drobnjak i dodaje da bi država redovno trebalo da izdvaja novac za udžbenike, pomagala i stručne saradnike učenicima koji imaju oštećenje vida.
Neadekvatna zanimanja u školama koja pohađaju slepa i slabovida deca predstavljaju još jedan problem. I dalje ovi đaci uče za telefonistu, zanimanje koje je odavno prevaziđeno. Bolje prolaze oni koji se odluče za zanimanje fizioterapeuta.
– U školama mora biti organizovana nastava na takav način da učenici sa oštećenjem čula vida uče rad na računaru, strane jezike i osposobljavaju se za samostalno kretanje – objašnjava naš sagovornik.
Kada pređu trnovitu stazu školovanja i usavršavanja slepi i slabovidi teško dolaze do posla. Država bi, prema mišljenju našeg sagovornika, morala još više da podstiče preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Olakšice za ove preduzetnike postoje, ali kako kaže Drobnjak, nisu dovoljno stimulativne. Prema njegovim rečima nije dobro to što naš zakon ne pravi razliku između zaposlenja osoba sa lakšim i težim oblikom invaliditeta, u koje spadaju i slepi.
– Samo ukoliko nam država obezbedi mogućnost obrazovanja i zaposlenja možemo postati korisni članovi društva, a to nam je i cilj – ističe Dragiša Drobnjak.
Iako gotovo na svakom koraku nailaze na prepreke, slepi i slabovidi završavaju visoke škole i fakultete, a ovo udruženje broji desetak magistara i nekoliko doktora nauka. Članovi ovog udruženja zaposleni su i na Pravnom, Defektološkom i na Fakultetu političkih nauka, u Ministarstvu pravde, Državnoj lutriji Srbije… Knjiga je, kako kažu, njihov prozor u svet, a učenje način da pobede tamu.
Jelena Popadić
-----------------------------------------------------------
Biblioteka pred zatvaranjem
Kao što je „Politika” već pisala, specijalna biblioteka Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir” je pred zatvaranjem. „Novac za izdavačku delatnost od države ove godine nismo dobili, a ne osporavamo činjenicu da je Ministarstvo kulture izdvojilo 5,5 miliona dinara za naša druga dva projekta. Ipak, bez novca neophodnog za rad biblioteke ne možemo ni da ostvarimo projekte za koje nam je novac uplaćen. Nemamo drugi način da platimo osoblje i račune”, kaže naš sagovornik i dodaje da je prošle godine u ovu svrhu država uplatila oko devet miliona dinara i biblioteka je uspela da objavi oko 150 audio izdanja beletristike, udžbenika i naučne literature. Jedino rešenje je, naglašava Drobnjak, da država uzme pod svoje okrilje ovu jedinstvenu biblioteku koja broji oko 1.500 članova iz cele Srbije pa čak i inostranstva. -----------------------------------------------------------
EPS pomogao Savezu slepih Srbije
Savez slepih Srbije, zahvaljujući donaciji Elektroprivrede Srbije, nabavio je deset specijalno dizajniranih uređaja za slepe – dejzi plejera (rikordera) – koji su, čim su stigli iz inostranstva, uručeni onima kojima su potrebni i koji su to, svojim rezultatima u obrazovanju, i zaslužili.
– Komisija Upravnog odbora Saveza slepih Srbije razmatrala je molbe 60 učenika i studenata i odlučila da deset uređaja dobiju odlični učenici i studenti na redovnom školovanju, iz osam gradova – Beograda, Novog Sada, Pančeva, Vranja, Inđije, Velikog Gradišta, Šida i Ivanjice. Nije nam bilo lako, jer su svi koji su podneli molbe odlični učenici i studenti. Nadamo se da ćemo u narednom periodu obezbediti sredstva da i oni dobiju ovakve specijalne uređaje, koji im značajno pomažu u učenju – rekla je Jelena Stojanović, predsednik Komisije.
Elektroprivreda Srbije poslednje dve godine pomaže Savezu slepih Srbije da nabavi potrebnu opremu za svoje članove.
D. S.
objavljeno: 23.07.2011
