Izvor: Politika, 22.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slepi automehaničar oseća dušu motora
Dragan Živković Cina iz sela Grabovca kod Despotovca, koji je pre 25 godina nakon saobraćajne nesreće ostao bez vida, osim što popravlja automobile, vozi i traktor, služi se motornom testerom, timari krave, sam odlazi autobusom u Despotovac i bez pratioca hoda gradom
Despotovac – Dragan Živković Cina (52) iz sela Grabovca kod Despotovca, koji je pre 25 godina doživeo saobraćajnu nesreću nakon koje je ostao potpuno slep, živi kao da nije ostao bez vida. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << On još uvek vozi traktor zahvaljujući supruzi Mirjani, koja upravlja, motornom testerom seče, a sekirom cepa ogrevno drvo, timari krave, a najzanimljivije od svega je da se bavi automehaničarskim zanatom.
– U početku sam se malo pribojavala za njega, ali sam onda shvatila da je toliko samouveren da nema potrebe da mu pomažem. Jedino kada poželi da ore, ja upravljam, a on menja brzine na traktoru. Ranije je mnogo više orao, a pomagala mu je naša tada desetogodišnja kćerka Jelena – kaže nam Mirjana.
Njen suprug, iako živi u svetu tame, kaže da skoro sve može da uradi sam i da mu je najteže kada mora da zatraži nečiju pomoć. Sam se brije, oblači, odlazi na autobus za Despotovac, bez pratioca se kreće gradom.
– Najviše volim da popravljam automobile. Jer, kada popraviš mašinu, ona te bolje sluša nego žena – šali se Dragan.
– Pre nesreće bio sam profesionalni vozač. Automehaničarski zanat naučio sam od oca Dragiše i drugih majstora. Dok nisam ostao slep, povremeno sam se time bavio, a sada sam glavni i jedini majstor u selu – ponosno kaže Dragan i objašnjava svoj princip rada:
– Koristim čulo mirisa, dodira i sluha. A neprekidno i vežbam, jer gotovo svakodnevno popravljam poneki auto. Doduše, kada radim veće popravke, alat mi dodaje jedanaestogodišnji unuk Uroš. Ali, svi imaju poverenja u mene i uopšte nisu sumnjičavi kada su moje znanje i stručnost u pitanju. Čak i kada radim generalku – ističe Dragan, poveravajući nam da je u prvo vreme posle nesreće bio u užasnoj depresiji, čak je pomišljao i na samoubistvo. Ali, zahvaljujući jednom lekaru, koji mu je bez ustezanja rekao da ne sme da dozvoli da se njegova porodica pita šta on uopšte radi, on ne samo da je prihvatio hendikep, već ga je i pobedio.
– Shvatio sam da sam, ipak, srećan čovek, jer, za razliku od onih koji su rođeni slepi, znam kakve je boje trava, kako izgleda sunce. Najteže mi je što nisam mogao da gledam kćerke Jelenu i Mariju kako odrastaju. Imam i četvoro unučadi, a ne znam kako izgledaju. Ali, ja sam stvorio svoju viziju o njima i oni izgledaju onako kako ja želim – zaključuje Dragan.
N. Miletić
[objavljeno: 23/11/2008]
.jpg)
