Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 22.Jul.2010, 07:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavski kolač u vagonetu za ugalj
RESAVICA - Rudari Rudnika mrkog uglja "Rembas" u Resavici obeležili su u Senjskom rudniku, najstarijem rudniku uglja u Srbiji i budućem Gradu muzeju, slavu rudara Svetog velikomučenika Prokopija i podsetili se na rudarsku tragediju koja se dogodila u rudarskoj jami "Ciganski potkop", na ovaj dan 1893. godine.
Svečanost je počela posetom rudara starim jamama, polaganjem venca i pomenom na ulazu u jamu "Ciganski potkop", a posle toga ispred jame "Aleksandrov potkop" je presečen slavski >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kolač. Slavski kolač iz jame "Aleksandrov potok", koja će uz pomoć fondova Evropske unije postati Eko muzej pod zemljom, jedinstven u svetu, rudari su, kako to rade tradicionalno, na svetlost dana, pred sveštenike, kolačare i goste dogurali u vagonetu punom uglja.
Liturgiju, uz ceremoniju sečenja slavskog kolača, služili su sveštenici crkve Vaznesenje Gospodnje srednjovekovnog manastira Ravanica kod Ćuprije. U okviru svečanosti nastupila je Etnomuzikološka pevačka grupa Međunarodne letnje umetničke škole Univerziteta umetnosti u Beogradu, priređena izložba slika, a u Muzeju ugljarstva u ovom mestu održan je seminar "Kulturni turizam i lokalni razvoj".
Svetog velikomučenika Prokopija rudari "Rembasa", najvećeg i najstarijeg rudnika od devet u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU), slave u znak sećanja na tragediju u "Ciganskom potkopu", u kome je tragično od požara stradala cela smena, oko 30 rudara. Tačan broj nikada nije utvrđen, jer tada, navodno, nije vođena evidencija. "Izbio je šumski požar koji se brzo širio i zahvatio drvenu jamsku građu - jama se urušila i cela smena je ostala u rudniku", zapisali su hroničari tog vremena.
U znak sećanja na tu tragediju u Senjskom rudniku je 1900. godine podignuta crkva Sveti Prokopije zaštitnik rudara, a Sveti Prokopije proglašen slavom rudara. Zvanično kopanje uglja u Senjskom rudniku počelo je 1853. godine. Za Senjski rudnik je vezana istorija ugljarstva i industrijalizacije Srbije, ovde je snimljen film "Petrijin venac" po delu akademika Dragoslava Mihajlovića.
Svečanosti su prisustvovale delegacije ostalih rudnika JP PEU, koje su zajedno posetile Muzej ugljarstva u ovom mestu i prisustvovati kulturno-umetničkom programu i zajedničkom ručku.
