Izvor: Politika, 24.Jan.2013, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slava na dnu budućeg jezera
Porodica Đurđe Rakić, čije iseljenje je najavljivano tokom cele prošle godine, Jovanjdan ipak dočekala na dnu budućeg jezera akumulacije Rovni kod Valjeva
Valjevo – Kada smo u oktobru prošle godine napravili zajednički snimak za dugo sećanje i istoriju, bili smo ubeđeni da porodica Đurđe i pokojnog Lazara Rakića konačno napušta svoje ognjište u valjevskom selu Rovni. Međutim, ne lezi vraže, prilikom nedavnog poziva na slavu pitali smo Đurđinog sina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomislava, na koju adresu da dođemo. Kratko je odgovorio: „Pa, na dnu jezera”. S obzirom da se radi o ozbiljnim ljudima, bili smo sigurni da posredi nije nikakva šala i uputili smo se u društvu sa ovdašnjim hidrogeologom Draganom Petrovićem, prema centru ogromne provalije u kojoj je osamljena i nekako bespomoćna i dalje stajala kuća Rakića. Nekada veliki dom i mehana pored puta koju je dubina u koju je dospela naprosto progutala.
Prema prošlojesenjim tvrdnjama iz JP „Kolubara” iz Valjeva, koje gazduje branom i akumulacijom, dobili smo uveravanja da je sa Rakićima postignuta nagodba oko eksproprijacije i da se oni uveliko pakuju za selidbu. Od toga, ipak, nije bilo ništa. Uz slavsku sveću i posluženje, domaćini nam govore da i dalje kao prikovani žive na dnu jezerske rupe, jer ni posle 22 godine ne mogu da se dogovore oko iseljenja. Iz preduzeća „Kolubara”, ali i sudova, kažu, ponašaju se kao da treba da daju pare iz svojih džepova. Cenkaju se sve vreme, zbunjuju ih a ponekad čuju i pretnje kako će zbog viših interesa biti nasilno iseljeni iz kuće i sa zemljišta koje su nasledili od svojih vrednih i čestitih predaka.
– Nismo mi pohlepni i nezasiti ljudi, već samo tražimo da nas pravično obeštete. Na početku je moj pokojni otac tražio da nam sagrade približno iste objekte na našoj zemlji koju imamo na brdu iznad brane Rovni, kako bismo mogli da se bavimo poljoprivredom. Očekivali smo ako nešto novca preostane da kupimo dva skromna stana za mene i brata, jer u Valjevu živimo kao podstanari. Međutim, neko je još tada procenio da previše tražimo. Posle godina maltretiranja sada moraju da plate i izgubljenu dobit, jer mi tokom izgradnje brane od danonoćnih miniranja i prašine nismo mogli da živimo niti obrađujemo preko tri hektara izuzetno plodne zemlje. Umesto da naše domaćinstvo na kojem su graditelji zakopali prvi ašov odmah bude iseljeno, kao što vidite, ostali smo u ovoj rupi u kojoj je preko noći takav mrak da može da seče kao sir. Ništa se ne vidi, niti čuje – priča Tomislav, koji je te nedelje bio sa majkom u kući.
I krepka baka Đurđa, koja je ušla u devetu deceniju, stoji pored slavske sveće želeći nešto da kaže, ali ne bi oštro, jer je slava. Ipak, dodaje da je ovo bruka što im čine i da tako nešto nisu zaslužili. Na pitanje da li ih neko iz lokalne vlasti posećuje i može li se desiti da neko od njih bane na slavu, baka i njen sin su se skoro nasmejali.
– Više puta su nas posetili lopovi, verovatno su pogrešno čuli da smo primili kakve pare, nego predstavnici opštine i JP „Kolubara”. Mi za njih ne postojimo. Nama društvo od prošle zime prave dve bele rode i odnedavno vidra koja lovi ribu u reci Jablanici niže kuće. Hvala vašim novinama što se interesujete za probleme i nevolje nas običnih i nevidljivih ljudi. Sa ovakim ponašanjem vlast i loši pojedinci hoće od jednog uglednog seoskog domaćinstva da naprave socijalni slučaj. Ono što nam oni sve vreme nude za veliku kuću pored puta sa više ekonomskih objekata, tri hektara zemlje i hektar šume je jako malo. Neću, zbog tih viših interesa, da kažem i to da očevina i dedovina nemaju cenu – kaže Tomislav Rakić, koji veli da ga najave o početku punjenja akumulacije, i to koliko ovog proleća, ne plaše. Ako ne dobiju realnu cenu za iseljenje sa svog ognjišta, poručuje, zvaće nas i naredne godine na slavu. Na dnu jezera.
Budo Novović
objavljeno: 25.01.2013.
