Izvor: Glas javnosti, 01.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slađa im srpska repa
SENTA - Pošto Ministarstvo poljoprivrede nije uslišilo zahtev domaćih šećerana da se zabrani izvoz šećerne repe u Hrvatsku, sve su prilike da će se „slatki rat“ između susednih država rasplamsati. Hrvatske šećerane nameravaju da naredne godine započnu ugovaranje proizvodnje slatkog korena u našoj zemlji. Kupovinom nekoliko srpskih kombinata hrvatske kompanije sada raspolažu sa 5.000 do 6.000 hektara oranica, a planiraju da zemljišni posed uvećaju na čak 30.000 hektara. Ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << izostane podrška države u vidu premiranja proizvodnje šećerne repe izvesno je da fabrike koje sada posluju u Srbiji očekuje gorka sudbina - stav je generalnog menadžera senćanske šećerane LJubiše Radenkovića.
- Za razliku od prošle godine kada je sirovinu prerađivalo osam šećerana u Vojvodini ove jeseni u pogonu je šest. Do toga je došlo jer je proletos zasejano samo 47.000 hektara repe, dok je lane zauzimala 83.000 hektara. Ako se takav trend nastavi iduće godine naša industrija šećera svešće se na četiri do pet fabrika. Osamdesetih godina prošlog veka u našoj zemlji radilo je čak 16 šećerana - navodi Radenković.
Za proizvodnju šećerne repe Hrvatska svojim proizvođačima daje podsticaje od 540 evra po hektaru, desetostruko više nego kod nas. I kod njih su ove godine smanjene površine pod tom kulturom na uštrb kukuruza i pšenice. Radenković ukazuje da naš istočni sused nastoji da sačuva potencijalnu kvotu za proizvodnju šećera kada uđe u EU.
KAMPANJA U PUNOM JEKU
Na sirovinskom području fabrike šećera u Senti kampanja vađenja i prerade šećerne repe sa proletos zasejanih 9.500 hektara u punom je jeku. Od planiranih 500.000 do sada je prerađeno 104.000 tona sirovine i proizvedeno 13.900 tona šećera.
- Kampanja će trajati do kraja novembra. Ove sezone proizvešćemo oko 60.000 tona šećera. Prinosi slatkog korena kreću se oko 50 tona po hektaru - ukazuje Radenković.
- Kvote se određuju na osnovu proizvodnje u poslednjih pet do deset godina. Zbog toga sirovinu kupuju u Srbiji kako bi mogli da prikažu veću proizvodnju šećera. Objektivno Hrvati plaćaju repu skuplje nego što bi mogli. U ovakvoj situaciji bićemo prinuđeni da smanjimo domaću proizvodnju i ne iskoristimo kvotu za izvoz od 180.000 tona koju nam je odobrila EU. Istovetnu kvotu imaju i Hrvati. Posledica svega može da bude da nam se ne odobri povećanje kvote za izvoz nego da se čak i smanji. Takođe nam se umanjuje mogućnost da dobijemo veću kvotu za proizvodnju šećera u EU kada jednog dana postanemo njen član - pojašnjava Radenković.
U celoj situaciji najbolje su prošli vojvođanski paori jer hrvatske šećerane za tonu sirovinu plaćaju 40 evra što je bolja cena od one koju nude ovdašnje fabrike. Poljoprivrednici smatraju da bi šećerane u Srbiji trebalo da povećaju otkupnu cenu i prestanu da zakidaju na kvalitetu prilikom otkupa. Ove godine šećerane u Srbiji proizvešće oko 320.000 tona šećera.
