Izvor: Blic, 06.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština je opljačkala
Da čovek može biti opljačkan u Skupštini Srbije, osetila je na ličnom primeru Beograđanka Mira Mosurović, koja je nekada i sama sedela u poslaničkim klupama. Gospodin slučaj je namestio da Miri, nekada đaku generacije i uzornom sportisti, u startu budu uskraćena prava koja joj kao poslaniku (ranije se to zvalo delegat) pripadaju. A potom kreće maratonski proces dug 18 godina i epilog će najverovatnije uslediti pred sudom
u Strazburu.
Usput, za tih 18 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mira Mosurović se borila s administracijom, sudovima, montiranim presudama, falsifikovanim dokumentima, tajnim službama i, naravno, s egzistencijom, jer trebalo je preživeti sve to. Radila je i kao građevinski radnik čekajući da država ispravi nepravdu.
- Kada sam posle više od pet godina (1996) uz pomoć finansijske policije izvojevala uplatu doprinosa i upisivanje radnog staža, pokrenula sam proces naplate odštete koja je u tom momentu trebalo da iznosi 300.000 nemačkih maraka u protivdinarskoj vrednosti - kaže Mosurovićeva.
Podneske nadležnom Administrativnom odboru za naplatu odštete Mosurovićeva je slala redovno, ali odgovora nije bilo. Sve dok krajem 1998. godine nije otišla lično da vidi šta se događa s njenim slučajem.
- Potpuno sam se skamenila kada sam shvatila da je neko na moje ime uzeo novac. Službenica me je zgranuto pitala: "Zar ti nije dovoljno što si letos pare iznela u džakovima?" - priča Mira Mosurović.
Od tada do danas traje njena borba da utvrdi ko je umesto nje podigao novac na blagajni Skupštine.
- I dan-danas tražim od njih u Skupštini da mi pokažu priznanicu i potpis osobe koja je podigla novac. Vešto to odbijaju služeći se najgorim lažima. Da li su oni lično ukrali te pare, ja ne znam, ali znam samo da već deset godina rade sve moguće da me spreče da ostvarim svoja prava - kaže naša sagovornica.
Ono što se nikako ne može smatrati igrom slučaja jeste činjenica da su u Administrativnom odboru te 1998. godine sedeli neki ljudi koji su i kasnije posle oktobarskih promena 2000. ostali na istom mestu.
Ona naglašava da je u opstrukcijama glavni, a i jedini nadležni organ u njenom slučaju Administrativni odbor Skupštine.
- Ja sam protiv dva poslednja predsednika Administrativnog odbora - Tomislava Nikolića i Dragana Todorovića, podnosila i krivične prijave. Ljubivoje Đorđević, zamenik javnog tužioca, postupajući po prijavi protiv Nikolića, traži od tadašnjeg sekretara Skupštine Marka Danilovića izveštaj o mom slučaju, ali Danilović Tužilaštvu šalje dopis o tome kako Administrativni odbor nije nadležan u mom slučaju, kako ja uopšte i nisam bila u radnom odnosu u Skupštini, ali i da mi nije priznat radni staž. Da stvar bude gora, Danilović meni šalje potpuno suprotan dopis u kome iznosi istinu - objašnjava naša sagovornica.
Pokušavala je Mira Mosurović i nezvanično da sazna ko je umesto nje uzeo novac iz skupštinske blagajne. Osim saznanja da se podizanje novca poklopilo s pričama o kupovini glasova u nekadašnjem saveznom parlamentu, dalje nije odmakla.
Pretnje i ucene
Mira Mosurović tvrdi da o svojoj sudbini već dugo ne odlučuje samostalno, već da to na smenu rade članovi stranaka koje su bile na vlasti u vreme Miloševića, uz obilatu po moć Državne bezbednosti.
- Prvo je nekadašnji zamenik sekretara skupštine Nebojša Rodić po nalogu predsednika Skupštine Dragana Tomića kočio proces upisivanja staža i tada sam već shvatila da je Skupština trgovački centar u kome se pogađa oko primene zakona, cene... Šta mi sve nisu nudili. Kada su videli da neću da trgujem svojim životom, priznat mi je i upisan radni staž, ali su i pretnje postale sve češće. Govorili su da se neću zaposliti narednih 20 godina, da me prati DB, da ni na jednom mestu neću biti sigurna i zaštićena, da u mom slučaju nikada neće primeniti zakon i da zakoni važe samo za one koji se njima ne zamere - priča Mosurovićeva.
.jpg)
