Izvor: Politika, 15.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo je biti talentovan
Darovitim đacima država pomaže preko raznih konkursa, ali se mnogi ne nađu na spiskovima stipendiranih i nagrađenih
Lepo je pročitati da su naši đaci osvojili nagrade na nekom međunarodnom takmičenju, da imamo studente stipendiste poznatih stranih fakulteta, da darovita omladina s velikim uspehom odmerava znanje i veštine s vršnjacima iz celog sveta. Nema ponosnijih od njihovih roditelja i nastavnika, ali od uobičajenog školskog gradiva do medalje za najbolje put >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije ni lak, ni jeftin.
Koliki su uobičajeni izdaci muzičkih talenata, na primer, ispričao nam je otac četrnaestogodišnje violinistkinje koji je želeo da ostane anoniman. Njegova kćerka je učenica drugog razreda srednje muzičke škole i osmog razreda osnovne škole, a do sada je osvojila četiri nagrade na međunarodnim takmičenjima, pet prvih nagrada na republičkim nadmetanjima i mnoga druga priznanja. Da bi se takmičila van granica naše zemlje, roditelji moraju da joj obezbede dobar instrument – njena polovna violina koju će uskoro morati da zameni košta 5.000 evra, a da bi njeno muziciranje čuli vrhunski stručnjaci koji rade sa ovakvom decom roditelji treba da plate 30 evra za audiciju kod profesora, koji u Srbiji gostuje svega nekoliko dana, i 50 evra za čas. Za takmičenja van granica naše zemlje, opština, grad, ili neka druga ustanova najčešće plate put, ali mama i tata treba da se pobrinu za smeštaj i hranu, kao i da plate profesoru koji je vodi dnevnicu i troškove puta. Svako putovanje, tako, roditelje košta više od 1.000 evra.
Vesna Rapaić, profesor fizike u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji, objašnjava da profesori koji prate svoje đake na putovanjima, za razliku od onih koji idu sa njima na ekskurzije, na primer, ne dobijaju dnevnice za to i da njihov put finansira neki sponzor, ako uspeju da ga nađu. U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da nije predviđeno da oni plaćaju dnevnice profesorima i da se za njih najčešće pobrine sama škola. Ministarstvo prosvete plaća put učenicima koji učestvuju na takmičenjima koja su predviđena njihovim kalendarom, republičkim i međunarodnim. Mnoga nadmetanja đaka muzičkih škola nisu u tom kalendaru, pa se zato za njih put ne plaća.
Darovita deca se nadaju stipendijama i novčanim nagradama koje bi malo rasteretile kućni budžet, a mnogima od njih omogućile da ostvare još bolje rezultate. Jedini put da to učine, za sada, jeste učestvovanje na različitim konkursima nadležnih ministarstava, prvenstveno Fonda za mlade talente pri Ministarstvu omladine i sporta. Nekada je, ipak, neizvesno kako će proći na tom konkursu. Talentovana violinistkinja s početka teksta i daroviti učenik Matematičke gimnazije koji je osvojio medalju na međunarodnoj matematičkoj olimpijadi naknadno su izostavljeni sa liste dobitnika novčane nagrade Fonda za mlade talente za postignuti uspeh na međunarodnim takmičenjima jer su nagrade osvojili kao učenici osnovne škole.
– Postojeća odluka vlade isključivo se odnosi na nagrađivanje učenika srednjih škola i studenata, pa nismo mogli da nagradimo učenike osnovne škole, jer bi to bilo direktno kršenje odluke vlade. Postoji druga mogućnost – da se mladi talenti koji su zaista izuzetni nagrade po konkursu koji će biti raspisan u narednih mesec dana. Bilo je i nekih propusta u administraciji Fonda, kako zbog obima posla, tako i zbog nepažnje – objašnjava za naš list Snežana Samardžić-Marković, ministarka omladine i sporta i predsednica Fonda za mlade talente.
Od kada je u nadležnosti Ministarstva omladine i sporta, od avgusta prošle godine, Fond za mlade talente raspisao je i kompletirao još dva konkursa za pomoć i podršku darovitim učenicima i studentima. Na konkurs za stipendiranje 500 najboljih studenata koji su se upisali na osnovne i poslediplomske studije na univerzitetima zemalja Evropske unije javio se svega 241 kandidat, a dodeljena je 91 stipendija. Članovi organizacije „Evropa nema alternativu” izjavili su tada da su uslovi da kandidat mora da ima prosečnu ocenu sa studija najmanje 8,5 i da nema više od 26 godina ako želi da upiše master ograničili mnoge da dobiju stipendije. Drugi konkurs za stipendiranje do 1.000 najboljih studenata, ne daje, za sada, mogućnost da se na njega mogu prijaviti i akademci koji su na master studijama, ali, kako najavljuje ministarka, to bi se moglo promeniti.
– Kada su raspisani konkursi, niko nije imao primedbi na uslove – ni „Evropa nema alternativu”, niti bilo ko drugi. Primedbe su se pojavile tek kasnije, kada su objavljeni spiskovi dobitnika. Fond se u svom radu isključivo vodio odlukom vlade o osnivanju Fonda, u kojoj su i precizirani osnovni uslovi i kriterijumi. Na osnovu te odluke su i raspisivani konkursi. Naravno da Fond smatra da treba dalje unaprediti rad i predložićemo vladi izmenu i dopunu odluke, kako bi se mogli stipendirati i masteri – navodi Samardžić-Marković.
-----------------------------------------------------------
Više novca za najbolje đake
Ministarka najavljuje da u naredna dva meseca treba da se objave dva konkursa – za dodelu nagrada za uspehe na takmičenjima u 2008. godini i za mlade talente koji ispoljavaju izuzetna postignuća.
– Konkurs za studije u Evropi ove godine biće raspisan mnogo ranije i očekujemo veći broj prijava nego na prethodnom. Takođe će deo sredstava biti opredeljen za stručnu praksu i studijske boravke i naravno ponovo ćemo raspisati i konkurs za studente završnih godina u Srbiji. Bez obzira na to što je budžet za 2009. restriktivan, vlada je, smatrajući veoma važnim podsticanje mladih talenata, opredelila 500 miliona u budžetu za rad Fonda za mlade talente, što je povećanje od 25 odsto u odnosu na prošlogodišnji budžet – kaže ministarka Samardžić-Marković ističući da je do sada oko 1.500 mladih dobilo njihove stipendije ili nagrade.
Jelena Beoković
[objavljeno: 16/01/2009]
