Izvor: Blic, 10.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skuplje šnicle i kobasice
Skuplje šnicle i kobasice
BEOGRAD - Mnogi proizvođači svežeg mesa podigli su cene za 10 do 15 odsto, a mesnih prerađevina i do 20 odsto. Cene su prvo podigle manje mesare, a samo je pitanje dana kada će to učiniti i veliki 'proizvođači' - prognoziraju mesari.
Kilogram svinjskog buta, koji je do sada koštao od 245 do 249 dinara, sada košta 274 do 289 dinara. Kilogram junećih šnicli, umesto dosadašnjih 269, sada se prodaje od 299 do 310 dinara. 'Topolina' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stišnjena šunka, koja je bila 232 dinara, sada košta 268 dinara, a čajna kobasica je 373, umesto 339.
Pečenica mesare 'Papak' umesto 400, sada košta 549,90 dinara, a cena seckane šunke, koja je bila 200 dinara po kilogramu, sada je 220 .
Postoji nekoliko razloga zašto cena mesa i mesnih prerađevina stalno skače, kažu stručnjaci, a najvažniji je to što je zbog prošlogodišnje suše skočila cena hrane za stoku, kukuruza i sojine sačme, a samim tim se smanjila i ponuda.
- Svake godine imamo po pet ciklusa, kada se cena čas diže a čas spušta. Razlog je jednostavan - raste cena žive vage stoke. Sada je došlo do prave eksplozije cene. Možda veći proizvođači to mogu duže da izdrže, pa će svoje cene da drže na istom još neko vreme, ali je samo pitanje vremena kada će ih i oni podići. Mi mali to ne možemo. Kada skoči cena stoke na pijaci, mi sačekamo nekoliko dana, pa ako se ne spušta, onda moramo da podignemo cenu. Moje mišljenje je da sigurno postoji neko sistemsko rešenje da cena mesa ne skače stalno, između ostalog, i da se stimuliše izvoz, ali za sada niko od nadležnih ne govori o tome - objašnjava za 'Blic' Maja Anđelković ispred mesare 'Papak'.
Prema mišljenju direktora 'Neoplante' Momira Jovanovića, skok cene mesa bio je očekivan jer je zbog skoka cene hrane, energenata i ostalog što je potrebno za uzgoj stoke, skočila i cena žive vage, a zatim i cena mesa i mesnih prerađevina.
- Zbog prošlogodišnje suše nismo uspeli da obezbedimo hranu za ovu godinu pa nijedna velika farma nije pozitivno poslovala. Radili smo u gubicima prošle i početkom ove godine. Da ne pričamo o tome da iz Bosne stiže meso a da naše meso tamo slabo odlazi. Pri tom, izvoz se ne stimuliše, a još uvek postoji crno tržište mesa u našoj zemlji. Ponuda se smanjila i cena je skočila - to je logičan sled stvari. Bitno je samo da nam cena žive vage stoke ne pređe 90 dinara, koliko je u zemljama u okruženju, da ne budemo skuplji od njih. Meso nikad nije bilo niti može da bude jeftina hrana - kaže Jovanović.
Da bi cena mesa i mesnih prerađevina bila stabilna, treba stabilizovati uslove proizvodnje na domaćem tržištu i rešiti pitanje kontinuiranog izvoza, kaže za 'Blic' direktor Fonda za stočarstvo, Milan Njegomir.
- Kod nas nijedna od te dve stvari nije rešena. Proizvođač mora imati mogućnost da bira da li će proizvoditi za domaće ili inostrano tržište. Trenutno, on nema nijednu od ove dve alternative jer je na domaćem tržištu kupovna moć slaba, a ne može da izvozi jer nemamo organizovan nastup za izvoz niti stimulaciju. Kada bismo izvozili, više bismo proizvodili i cena bi pala. Međutim, u maju prošle godine doneta je Uredba zahvaljujući kojoj mi sada više uvozimo mesa nego što izvozimo. Drugi se štite od uvoza, a naš uvozni lobi je iskoristio liberalizaciju tržišta te mi uvozimo i ono što možemo da izvozimo. Ministarstvo za poljoprivredu kaže da za stimulaciju izvoza mesa nema para,
a odredilo je fiksnu stimulaciju i to samo za pet proizvoda do kraja godine. To nam sigurno neće doneti kontinuitet u izvozu - zaključuje Njegomir. J. S.
